Citokinske oluje: Kada vas vaš imuni sistem brani do smrti

Viši nivoi citokina su uobičajeni kod korona virusa

Foto: Shutterstock

Svaki naš biološki sistem je važan. Sistem za varenje apsorbuje hranljive materije i oslobađa se otpada, respiratorni sistem apsorbuje kiseonik i uklanja ugljen-dioksid, mišićni sistem nam omogućava da se krećemo.

Ali imuni sistem ima suštinski i komplikovan posao da brani naše telo od spoljnih pretnji, dok ne preteramo.

A upravo taj deo "preterivanja“ je ponekad težak za imuni sistem.

Imuni odgovor je podivljao

Uzmimo imunološko stanje zvano "oluja citokina", u kojem imuni sistem u potpunosti reaguje na virus ili bakterijsku infekciju protiv koje pokušava da se bori, napadajući organe i ponekad ubijajući telo zbog čije zaštite se i aktivirala ova "oluja".

Citokini su klasa signalnih molekula koje telo koristi da reguliše stvari poput imuniteta i upale. Ovi proteini putuju po telu kroz krv, govoreći imunološkom sistemu da uspori ili da pojača svoj odbrambeni odgovor. Jednom kada citokini shvate da je imunološki odgovor neophodan za borbu protiv određenog neprijateljskog osvajača, prionu na posao širenja vesti o tome.

I obrnuto, kada je vreme da se smanji intenzitet napada, citokini su tu da dele informaciju sa imunološkim sistemom - osim u slučajevima kada nemaju povratnu informaciju.

Foto: Shutterstock

- Većinu vremena, imuni sistem se prvo pojačava da izbriše infekciju, a potom se smiruje. Kod sindroma "citokinske oluje" dolazi do neodgovarajućeg odgovora tako da imuni sistem nastavlja da se bori i kada se infekcija izbriše, čime se nanosi šteta zaraženoj osobi - objašnjava kourednik prve knjige na temu "Sindrom citokinske oluje", dr Rendi Kron, profesor pedijatrije i medicine.

Citokinske oluje i kovid

Lekari pronalaze znake citokinske oluje u mnogim od najtežih slučajeva koronavirusa. Viši nivoi citokina su uobičajeni u najtežim slučajevima bolesti, posebno kod onih koji su mladi i zdravi. Pacijent od koga bi se normalno očekivalo da relativno dobro prođe kroz virus ili infekciju s obzirom na svoje godine i opšte zdravlje može se iznenada opasno razboleti u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Foto: Pixabay

Prema Kronu, postoje neke terapije koje pomažu pacijentu da se nosi sa svojim imunološkim sistemom, ali to je relativno nova oblast istraživanja i informacije se ne distribuiraju uvek podjednako među zdravstvenim radnicima koji leče ljude od kovida. Kron je uveren da će se čak 15 odsto ljudi koji se bore protiv ozbiljne infekcije takođe bori i sa sindromom citokinske oluje.

Citokinske oluje se mogu javiti kod pacijenata bilo kog uzrasta, a neki lekari veruju da bi upravo to moglo da bude objašnjenje zašto je pandemija iz 1918. ubila toliko ljudi koji su pripadali normalnoj otpornoj starosnoj grupi od 20 do 40 godina. Istraživači takođe misle da mogu da vide potpis citokinskih oluja i u novijim epidemijama SARS-a, MERS-a i H1N1, ali nemaju odgovor zašto ih ne viđamo češće u borbi sa svakodnevnim bolestima, poput obične prehlade?

- Određeni virusi imaju veću verovatnoću da izazovu sindrom citokinske oluje od drugih, uključujući kovid. To je retko slučaj kod običnih prehlada, ali se svakako može desiti kod težih sojeva virusa gripa, pa čak i kod virusa hemoragične groznice kao što su ebola ili denga - kaže Kron.

Na šta treba paziti

Iako se razumevanje citokinskih oluja tek u povoju, kako prenosi "How the Stuff Works", čini se da postoje neke jedinstvene osobine kada su pod uticajem virusa korone.

Na primer, neki od specifičnih citokina koji se često primećuju u porastu kod pacijenata koji pate od drugih virusa kao što su H1N1 ili SARS zadržavaju se niže sa novim koronavirusom, ali oluja dolazi brže i stope zgrušavanja krvi su veće. Kron i njegove kolege sumnjaju da bi neki genetski faktori mogli da objasne određene vrste citokinskih oluja kod nekih pacijenata.

- Čini se da određeni sindrom citokinske oluje kod kovida u početku prvenstveno cilja na pluća. Pored perioda groznice i kašlja, citokinska oluja može da se razvije i kada disanje postaje sve teže - pojašnjava Kron.

Istraživanja u ovoj oblasti se brzo razvijaju i neke eksperimentalne terapije mnogo obećavaju. Na primer, lek tocilizumab (koji se uglavnom koristi za smirivanje preaktivnih imunoloških odgovora) prilično obećava kao potencijalna terapija za lečenje sindroma citokinske oluje.

(Telegraf.rs)