Rizik od samoubistva naglo raste kod ljudi kojima je dijagnostikovana rana demencija

Nova studija pokazuje da su misli o samoubistvu najčešće prva reakcija na dijagnozu demencije kod pacijenata koji imaju manje od 65. godina

Rizik od samoubistva je najveći u prva tri meseca nakon dijagnoze demencije, a za pacijente koji su mlađi od 65 godina, rizik od samoubistva je skoro sedam puta veći nego kod pacijenata bez demencije.

Međutim, kako je ocenjeno u izveštaju koji je objavljen 3. oktobra u JAMA Neurology, kada su procenjeni pacijenti svih uzrasta, prema zaključku istraživačkog tima koji je predvodila Dana Alotman sa Univerziteta u Notingemu u Engleskoj, sveukupno statistički nije bilo značajnog povećanja broja samoubistava.

Preporučujemo

- Redovno se susrećem sa efektima dijagnoze demencije, kao i sa posledicama koje ova bolest ima na pacijente i njihove najmilije -  rekla je dr Marzena Ginijuš, takođe učesnik u studiji i  medicinski direktor Programa nege za Alchajmerovu bolest i demenciju u Northvel Health u Nju Hajd parku.

Ona je dodala i da su ova dijagnoza i njene implikacije ozbiljne i mogu preplaviti pacijente i one koji brinu o njima:

- Mnogi ne mogu da podnesu pomisao da izgube svoju nezavisnost, zbog čega izraze da život više nije vredan življenja. Svi možemo da cenimo težinu ove dijagnoze, zbog čega je nikada ne bi trebalo davati olako i trebalo bi da bude predstavljena na promišljen način uz priliku za diskusiju, savetovanje i pružanje podrške i plana.

Teško je dati tačan broj, ali prema Alchajmerovom udruženju, sa ranom demencijom mogu da budu i ljudi u 40-im i 50-im godinama. Oni verovatno imaju porodice, karijere, neki su čak i sami negovatelji obolelih.

Posmatrajući skoro 595.000 ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu od 2001. do 2019. godine, istraživači su otkrili da je ukupno 14.500 izvršilo samoubistvo. Među onima koji su sebi oduzeli život, oko dva odsto je imalo dijagnozu demencije.

U poređenju sa "kontrolnom grupom", rizik od samoubistva bio je tri puta veći za one sa dijagnozom demencije pre 65. godine, i više od dva puta veći u prva tri meseca nakon dijagnoze, otkrili su istraživači. Skoro je udvostručen kod onih sa mentalnim zdravstvenim problemima.

- Iako još uvek nema leka za demenciju, postoje načini da se stvari poboljšaju - ističe doktorka i dodaje: - Važno je pomoći pacijentima i njihovim voljenima da shvate da stanje nije beznadežno i da uvek postoje stvari koje možemo da uradimo da pomognemo u upravljanju bolešću, uprkos tome što nismo u mogućnosti da zaustavimo njeno napredovanje ili preokrenemo njen proces.

Ginijuš veruje da timski rad, pružaoci usluga, porodica i drugi resursi mogu u velikoj meri da pomognu pacijentima da se izbore sa demencijom. Ona ističe da ne može da se potceni razlika koju obrazovanje, pristup resursima i osećaj podrške da uvek imate nekome da se obratite  ima na izglede i tok bolesti. Zato je važno da se razgovara i da se rešavaju bezbednosna pitanja, uključujući bezbednost oružja, vožnju i upravljanje depresijom, anksioznošću i psihozom, koji su uobičajeni kod pacijenata sa demencijom, što sve ukupno smanjuje rizik od samoubistva.

- Moj najbolji savet je da stupite u kontakt sa institucijama i organizacijama koje vam mogu pomoći da se povežete sa resursima i podrškom koja može da vam pomogne. Sve to deluje zastrašujuće kada se osećate kao da ćete se sami suočiti sa ovim stanjem, ali ne mora da bude tako ako imate prave ljude koji vas podržavaju i rešavaju izazov kao tim.

Timoti Šmut, docent psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl u Nju Hejvenu, kako prenosi U.S. News, proučavao je i demenciju i prevenciju samoubistava.

- Kada vam dijagnostikuju demenciju, to je kao olupina voza koji se sporo kreće. Znate da ne postoje tretmani koji modifikuju bolest. Znate da neće biti bolje, samo će se pogoršati, a vi ne žele da budu teret za porodicu. Tada se pojavi osećaj beznađa i strah od gubitka kontrole, a može se javiti i pomisao na samoubistvo - objašnjava ekspert.

Sa starijom populacijom, kako sve više ljudi ima dijagnozu demencije, problem će se samo pogoršavati, ističe lekar koji svoje pacijente leči po principu hospicija.

- Filozofija hospicija je da vodite dobar život dok ne umrete - tako što ćete da pomažete pacijentima da pronađu stvari koje mogu da rade, a koje im i dalje donose smisao, koje im i dalje pružaju radost - objasnio je on.

Kod demencije mogu da prođe godine pre nego što postane iscrpljujuća, tako da za to vreme pacijent može da živi najbolji život koji može i da radi stvari koje ga čine srećnim.

- Ostanite društveno aktivni, angažovani sa svetom, drugim ljudima i aktivnostima - savetuje dr Šmut.

(Telegraf.rs)