Srčane aritmije su sve češće čak i kod mlađih ljudi: Evo zašto nastaju i kako da rešite problem

Gost podcasta "Teorija zdravlja" bila je Dr Marina Ostojić kardiolog- aritmolog sa Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije

Svaki čovek bar ponekad u životu oseti blago ubrzanje pulsa ili treperenje grudnog koša i većinom je to normalno fiziološko stanje, ali šta da se radi kada se takve situacije ponavljaju i narušavaju kvalitet života, a srčani otkucaji postanu toliko brzi da se čovek oseća iscrpljeno?

Preporučujemo

Srčane aritmije nastaju usled poremećaja u stvaranju ili provođenju nadražaja u srcu ili istovremeno oba poremećaja. Uzroci koji dovode do srčanih aritmija mogu se podeliti u tri grupe: bolesti srca, bolesti drugih organa i opšti poremećaji.

Na ovu temu govori dr Marina Ostojić, kardiolog-aritmolog sa Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

- Poremećaj srčanog ritma jesu svi poremećaju ritma koji odstupaju od normalnog ritma. To mogu biti bradikardije ili tahikardije, ili usporen ili ubrzan rad srca. Mogu biti urođene ili stečene, a najčešći uzroci su oboljenja koja su osnova za nastanak aritmije. Najčešće su kardiovaskularne etimologije, kao što su infarkt, kardiomiopatije, takođe uzročnici mogu da budu urođene srčane mane i miokarditisi. Kod mlađih to mogu biti akutne aritmije izazvane intoksikasijom nikotina, alkohola, kofeina i slično.

- U suštini, u mlađoj populaciji aritmije, ukoliko je osoba  zdrava, jesu benigne. Imamo podelu na pretkomorske i komorske, a srce je takođe podeljeno i na levu i desnu stranu i ono što ljudi uglavnom ne znaju, nema komunikacije među njima. Sa desne strane srce prima vensku cirkulaciju koja odlazi u pluća, obogađuje se kiseonikom i prelazi u levu stranu, koja kao pravi motor istiskuje krv ostatku organizma. U zavisnosti od toga da li se aritmije javljaju u pretkomorama ili komorama, zavisi i prognoza i lečenje - kaže dr Ostojić.

Zanimljiv je primer da ljudi nekad i ne osete aritmije i ne znaju da su ugroženi.

- Te pretkomorske aritmije mogu da se dese kod bilo koga, ako ste popili više kafe tog dana ili malo alkohola, moguće da ćete imati ekstrasistole i da ne osetite. To se javlja kod 70-80 odsto populacije i to je bezopasno. Ako se ne oseti, nema potrebe za lečenjem. Ono što je dobro kod aritmije jeste da je dovoljan EKG zapis za dijagnostiku.

Atrijalna fibrilacija je najčešća

Različite vrste aritmija se i različito leče.

- Ukoliko imamo ubrzani srčani rad u pretkomorama, to se još zove atrijalna fibrilacija, što su i najčešće aritmije. U srcu postoje posebni putevi kojima se sprovode električni impulsi, jer naše srce je mišić koji radi celog života. Postoji poseban deo sa specijalizovanim ćelijama koje stvaraju impuls, a onda ga sprovode specijalnim kanalima od pretkomora ka komorama. Jako je bitno gde se nalazi aritmija, da li dugo traje ili je kratka i da li se sama zaustavlja ili ne. Prema tome mi odlučujemo da li ćemo lečiti lekovima, kojim lekovima i da li ćemo samo lekovima ili se odlučiti za ablaciju - kaže Dr Ostojić i dodaje:

- Nemaju svi iste aritmije, kod atrijalne fibrilacije pretkomore ne rade, one stoje u suštini. Mi to kažemo opaljuju impulse nasumično i ti impulsi se sprovde slučajno kroz sprovodnik. Postoji sprovodnik koji zovemo AV čvor i koji odlučuje da li impuls može da se sprovode u komoru ili ne. Ako njega nema da zadrži, ta frekvencija bi bila užasno visoka i ne bi moglo srce da izdrži i došlo bi do gubitka svesti.

- Postoje ljudi koji imaju VPV sindrom, koji je urođen i tu postoji jedan snop kao dodatak i on mnogo brže sprovodi svaki impuls iz pretkomora u komore i praktično  preskače AV čvor, što dovodi do toga da je mnogo brži puls - objašnjava Dr Ostojić.

Opštinije o ovom zdravstvenom problemu poslušajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)