Dr Srđan Radojević: Lekar iz Hipokratove zakletve
Nova kolumna prof. dr Nenada Dikića o kolegama lekarima koji zaslužuju pažnju
Razgovor sa Srđanom me je podsetio na film „Patch Adams“ sa Robinom Vilijamsom koji glumi doktora koji je odlučio da pomogne svima kojima je lečenje nedostupno. U trenutku kada smo suočeni sa sunovratom u našem zdravstvu, kada najveći broj doktora napušta bolnice da bi radili privatno, Srđan radi nešto potpuno drugačije.
Naime, kao iskusni radiolog Zrenjaninske bolnice on je potpisao ugovore i radi u domovima zdravlja u dva obližnja sela. Iako mu je dnevnica praktično cena jednog pregleda u privatnim ordinacijama, on pregleda tridesetak ljudi prilikom svaki posete.
Naravno, sve to radi van radnog vremena, kao da bi samo njega trebalo da interesuje zdravlje stanovništva. I, naravno, on tu nestaje, neko pacijente sa ozbiljnom patologijom nastavlja da leči u bolnici i usmerava ka onima koji mogu da pomognu.
Iako ovo izgleda neobično, a ne bi trebalo da bude tako, jer je Srđan dao sebi pravo da se ponaša shodno Hipokritovoj zakletvi koju je, kao i svi lekari, položio prilikom dobijanja diplome. Kako kaže zakletva: „svoj život staviti u službu humanosti“, on ga zaista obavlja „savesno i dostojanstveno“ i „najveća briga mu je zdravlje njegovog bolesnika“.
Sve to što radi vraća veru u medicinu i dostojanstvo lekara. Parafrazirajući „Patch Adams-a" iz filma čini, se da je Srđan samo odlukom da pomogne bolesnima pobedio bez obzira na ishod.
Naravno da bi bilo dobro da ima više lekara poput Srđana, jer bi onda sve bilo drugačije. Međutim, tranzicija i sve ono što nam se događa je uticalo da se svi ponašamo drugačije, toliko da nismo u stanju da primetimo humanost.
Možda je zato vredno spomenuti i skorašnje priznanje koje je Srđan dobio od Društva lekara Vojvodine koji su prepoznali njegov doprinos radu i društvu. Zaista, njegov odnos prema društvu u kome živi je nemerljiv i toliko značajan jer podseća na osnovne vrednosti iza kojih bi svi trebalo da stojimo.
U trenutku kada su lekari u medijima najčešće predstavljeni kroz loše ponašanje nekolicine, čini se važno prestaviti svakog ko radi kako treba. Slušajući kako to radi Srđan, kao u filmu, pokušao sam da se identifikujem sa njim, kao sa glavnima likom, ali nije bilo lako.
Podsetio me je na značajne doktore iz prošlosti, kojih više nema, jer je pacijent prestao da bude centar interesovanja. Danas se više govori o lečenju bolesti, a ne čoveka, a tehnologija je zamenila razgovor sa pacijentom. Zbog toga mislim da Srđanu treba aplaudirati isto koliko sam i Robinu Vilijamsu koji je doneo lik "Patch Adamsa" na veliko platno.
Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum