Prof. dr Radan Stojanović: Mora da se pokaže jasna korist da bi nova, bivalentna vakcina pronašla širu primenu

Trebalo bi ih nabaviti i zaštititi osetljive grupe, a za to vreme, dok se ne izdaju sve dozvole, dobićemo i dodatna saznanja o potrebi davanja kod osetljivih grupa, kazao je prof. dr Stojanović

U mnogim evropskim zemljama počela je vakcinacija buster bivalentnom vakcinom protiv omikrona. Koje varijante ovog soja pokriva adaptirana vakcina, koja ispitivanja je prošla, koliko je efikasna i kome je namenjena - ovog jutra u "Uranku" na K1 televiziji objasnio je klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Radan Stojanović.

Najpre je istakao da se i mi u Srbiji, ali i ljudi širom sveta, prilično komotno ponašamo u vezi sa koronom.

Preporučujemo

- Tema korone je pala u zapećak zbog rata u Ukrajini, ali nikako je ne smemo zaboraviti, jer je ona i dalje tu. Tu je i ostaće sa nama, iako je trenutno oslabljena. Ostaje nam da pronađemo adekvatan način da se protiv korone borimo. Najnovije vesti su da su Američka agencija za hranu i lekove (FDA) i Evropska agencija za lekove (EMA) odobrile bivalentne vakcine kao pojedinačnu buster dozu. Ranije smo se vakcinisali monovalentnim vakcinama i to su vakcine usmerene prema jednom soju, vuhanskom. Do sada smo svi primali te vakcine, a sada su bivalentne vakcine usmerene prema dva soja, vuhanskom i omikronu. Prilagođene su omikronu ali njih ima više vrsta - objasnio je prof. dr Radan Stojanović u "Uranku".

Kazao je da su to vakcine proizvođača "Moderna" i "Fajzer" i da su to vakcine informacione RNK tehnologije.

- Postoje dve vrste bivalentnih vakcina. Jedne su vuhanski soj plus omikron BA1 (onaj koji je ranije cirkulisao), a druge su vuhanski plus omikron BA4 i BA5 (koji sada cirkulišu u najvećoj meri). Međutim, te vakcine nisu prošle ista ispitivanja i nemaju isti status. Cilj je da se dobije šira zaštita za više sojeva, jača i dugotrajnija, ali moraju se sprovesti klinička istraživanja. Sprovedena su klinička ispitivanja za vakcinu prema BA1 omikronu i ono što je utvrđeno je da proizvodi sposobnost organizma da stvara neutrališuća antitela prema ovom virusu. Istraživanja su sprovele kompanije "Fajzer" i "Moderna" i obuhvatila su od 600 do 800 ispitanika. Posle primljene dve doze i jednog bustera odlučeno je da četvrta doza za polovinu ispitanika bude originalni vuhanski soj, a drugi bivalentni buster plus BA1. Posle 28 dana merio se nivo antitela i primećeno je da je kod ovih koji su primali bivalentnu buster dozu nivo antitela bio značajno viši u odnosu na monovalentnu.

Profesor Stojanović međutim ističe da je nedostatak ovih vakcina u tome što je kratak vremenski period praćenja i ne zna se koliko dugo zaštita traje.

- Meren je samo jedan deo imunog sistema, a ne i celularni imunitet koji ima veliku ulogu u zaštiti od teške kliničke slike. Praćeno je kako organizam reaguje na davanje vakcine i beležena su neka neželjena dejstva. Nije bilo značajne razlike u odnosu na one prve vakcine koje smo primali. Najveći nedostatak je taj da nije rađena procena efektivnosti. Potom, kratak je i vremenski period praćenja, mali je broj ispitanika i ne znamo efikasnost. Znamo da proizvodi antitela ali da li će se to preneti i u kliničku korist, ostaje da vidimo. Visok nivo antitela i efikasnost vakcine nisu sinonimi - naglašava dr Stojanović.

Dodatno je objasnio i da vakcine sa sojevima omikrona BA4 i BA5 imaju samo predklinička ispitivanja na miševima.

- Klinička ispitivanja na ljudima nisu još završena, ali su FDA i EMA dali odobrenje za ovaj buster imajući u vidu činjenicu da je BA1 prošao dobro i da je relevantan. Za regulatorna tela to je okej, ali struka je podeljena. Zagovornici kažu da je isti proizvodni proces jer je samo izmenjena RNK, a protivnici kažu: Ne možemo bez kliničkih ispitivanja. Meni kao kliničkom farmakologu davanje odobrenja za vakcine za koje iskustva imamo tek dve godine i u uslovima kada imamo vremena a nisu sprovedena adekvatna klinička ispitivanja - nije najprihvatljivija terapijska opcija. Klinička istraživanja su krunski dokaz efikasnosti i bezbednosti lekova. Ne mogu da kažem da na osnovu porasta titar antitela svi treba da zavrnemo rukave. Mora da se pokaže jasna korist da bi bivalentna vakcina pronašla širu primenu.

Na pitanje Jovane Joksimović da se i vakcine protiv gripa menjaju iz godine u godinu te da se zagovornici odobravanja novih vakcina po ubrzanoj proceduri možda pozivaju i na to, dr Stojanović je kazao:

- Vakcina protiv gripa pravi se drugom tehnologijom, i ima se mnogo više iskustva, pa ne bih to poredio. Uvek će biti ljudi koji će loše proći s ovim virusom, a suština će biti zaštititi osetljive grupe. To će biti budućnost, zaštititi ljude sa ozbiljnim pratećim oboljenjima i starije od 65 koji ako se razbole mogu razviti tešku kliničku sliku. Mi svakog dana u proseku izgubimo desetak ljudi od kovida. To nije mali broj. Klinička istraživanja su u toku i verujem da će biti moguće napraviti jednu vakcinu koja će štititi i od gripa i od kovida. Teoretski je to moguće i istraživanja su u toku.

Kada će Srbija nabaviti bivalentne vakcine?

Profesor dr Radan Stojanović kazao je u "Uranku" na televiziji K1 da bi Srbija trebalo da nabavi nove vakcine.

- Da li će ih kada nabaviti i kada će ih naša Agencija za lekove odobriti, pitanje je. Sve to može da se dogodi za mesec do mesec i po dana, ako sve bude išlo po planu. Trebalo bi ih nabaviti i zaštititi osetljive grupe, a za to vreme dok se ne izdaju sve dozvole, dobićemo i dodatna saznanja o potrebi davanja kod osetljivih grupa. Imate one koji kažu da je bilo koji buster najbolji buster. I vuhanski će dovesti do porasta antitela, ali koliko će to trajati? Ja nisam primio četvrtu dozu i na osnovu moje anamneze, doza koje sam dosad primio uz preboljevanje, smatram da sam dovoljno zaštićen. Ali, to ne znači da se situacija neće promeniti. Moja preporuka je da čekamo ali konačnu odluku o tome treba da donesu relevantna tela u našoj državi. Treba znati koji soj cirkuliše, koliko je virulentan i kakve su kliničke slike. Potom se može doneti odluka koji buster dati i kojim kategorijama stanovništva.

I drugi proizvođači rade na novim vakcinama

Dr Radan Stojanović istakao je da ne smemo zaboraviti na to da postoje i druge vakcine.

- Na primer, "Sinofarm" i "Sinovak" vakcine. "Sinovak" radi na vakcini za delta, vuhanski i omikron soj. "Sputnjik V" priprema vakcinu za deltu i omikron. Još uvek nema dovoljno informacija, ali pojaviće se široka lepeza novih vakcina za različite kategorije ljudi, a na osnovu saveta lekara znaće se koja bi za koga bila adekvatna. Nije bilo dobro što smo sami birali, jer emocije treba da se ugase kada je nauka u pitanju - istakao je farmakolog na televiziji K1 ovog jutra.

Nosite maske

Klinički farmakolog savetuje nošenje maski u zatvorenom prostoru.

- Nosite maske u zatvorenom i kada ima mnogo ljudi. Ide i sezona gripa, a grip uopšte nije lagana bolest. Skloni smo svi da kažemo: Imao sam grip prošle godine, ali to nije bio grip. Grip je relativno teška bolest koja dovodi i do smrtnog ishoda. Kad je mnogo ljudi u zatvorenom, maske ne mogu da štete. Mogu samo da nas zaštite i od gripa i od korone.

Majmunske boginje

Profesor Stojanović kazao je da su trenutno u Srbiji majmunske boginje na tom nivou da nalaze ranjivu grupu ljudi.

Trenutno stanje zahteva praćenje, ali ne i veliki oprez i nije to nešto što zabrinjava.

(Telegraf.rs)