Inflamatorna bolest creva nije bauk za sportiste, ali jeste ozbiljno stanje koje treba lečiti

Procenjuje se da je ovom bolešću pogođeno 1,6 miliona Amerikanaca od ukupno 320 miliona

Inflamatorna bolest creva (IBD) je hronično inflamatorno stanje creva. Manifestuje se najčešće kao ulcerozni kolitis ili Kronova bolest. Kao i uvek statistika zemalja koja to ozbiljno rade pomaže nam da shvatimo ozbiljnost bolesti.

Tako se procenjuje da je ovom bolešću pogođeno 1,6 miliona Amerikanaca od ukupno 320 miliona. S obzirom da se IBD obično javlja u mladom dobu, sa vrhuncem između druge i četvrte decenije života, među obolelima ima mnogo sportista. Među obolelima ima podjednako muškarca i žena. Iako je IBD najčešći u zapadnim, razvijenim zemljama, sve veći broj slučajeva je zabeležen u zemljama u razvoju, među koje spada i Srbija. Patofiziologija IBD-a nije u potpunosti shvaćena, ali se smatra da uključuje interakcije između genetskih, ekoloških i faktora vezanih za samog obolelog.

Preporučujemo

Dijareja je najčešći simptom i često je prisutna zajedno sa bolom u stomaku i grčevima. Osnovni uzrok ovih simptoma je zapaljenje debelog creva, a težina simptoma često odgovara količini zahvaćenog debelog creva.

Za razliku od ulceroznog kolitisa koji uključuje samo debelo crevo, Kronova bolest može nastati bilo gde u gastrointestinalnom traktu, pri čemu je završni kraj tankog creva (terminalni ileum) najčešća lokacija. Ova razlika u lokaciji bolesti uzrokuje raznolikost kliničkih simptoma Kronove bolesti u odnosu na ulcerozni kolitis. Tipični simptomi bolova u stomaku, dijareje i gubitka težine mogu biti povremeni, što često doprinosi kašnjenju u dijagnozi Kronove bolesti.

Razlog zašto ovo pišem je činjenica da među sportistima imamo dosta njih sa nekom formom inflamatorne bolesti creva. Pošto ne mogu da pomenem njihova imena, smatram važnim da podsetim lekare da se terapija koju daju pacijentima sastoji i od i kortikosteroida koji se nalaze na listi zabranjenih supstanci, za koju je neophodno uraditi izuzeće radi terapijske upotrebe (TUE).

Nažalost, mnogi lekari o tome ne razmišljaju i tako dovode sportiste u vrlo neugodan položaj, jer mogu da budu kažnjeni za eventualni doping pozitivan rezultat.

Zbog toga je važno da se sportisti leče kod specijalista koji razumeju svu složenost bolesti, ali i neophodnost poštovanja antidoping pravila. Naravno, idealno je da doktor bude uključen i u deo treninga, jer razumevanja trenera je neophodni deo procesa lečenja. Verovatno me je zbog toga iznenadio poziv prof. Aleksandre Sokić Milutinović koja ne samo da je uradila sve navedeno, već i uočila problem u trenažnom procesu, koji je doveo do pogoršanja osnovne bolesti. Ona je pravilno sagledala sve mehanizme koji utiču na sposobnost pacijenta da se bavi sportom, odnosno da dosegnu vrhunsku sportsku sposobnost.

Inflamatorna bolest creva utiče na funkciju mišića, snagu, umor, stres, anksioznost i kvalitet života. Iako su prospektivne studije otkrile da dozirana fizička aktivnosti može pozitivno uticati na markere upale i aktivnost bolesti, kod sporta je problem nivo intenziteta koji nije kontrolisan prema zdravlju sportiste. Smatra se da je odnos treninga i odmora jako važan i to je prof. Sokić Milutinović dobro primetila.

Zbog toga savet svim sportistima, a pogotovo onim vrhunskim, da rade sa lekarima i trenerima koji razumeju njihovu bolest i koji međusobno sarađuju, jer samo tako moguće postići vrhunski rezultat i kontrolisati bolest.

Konačno, važno je da bolest kod sportiste bude dobro dokumentovana jer ukoliko je potrebno izdati terapijsko izuzeće oralnih kortikosteroida, u početku sportisti mogu da dobiju TUE do 12 meseci. U određenim slučajevima, sa dokazanom hroničnom bolešću, preporučeno trajanje TUE za IBD bi se moglo produžiti do četiri godine uz godišnji pregled specijaliste. Zdrav razum uvek treba da važi za sportiste sa IBD, s obzirom na različite zahteve upotrebe kortikosteroida tokom akutnih kriza ili perioda remisije, ali najvažnije je da sportista ima svog lekara koji ga prati i trenera koji razume njegovo stanje, a pre svega sam mora da bude svestan svojih ograničenja i da se nikada ne preda.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum