Produžen kovid pogađa 30 odsto pacijenata koji su preležali infekciju: Na ove simptome se najviše žale

Tokom lečenja pacijenata sa produženim kovidom uporedo se rade i studije, kojima lekari pokušavaju da utvrde kako virus izaziva ovakve tegobe kod pacijenata i da li bi to moglo da se prevenira

Infektolog prof. dr Vilijam Šafner sa Vanderbilt univerziteta u Nešvilu u Tenesiju kaže da je produženi kovid problem za veliki broj ljudi, ali i za zdravstveni sistem, prenosi "Euronews".

- Neke studije pokazuju da 30 odsto ljudi koji su se oporavili od akutnog kovida imaju i dalje simptome. Nekada su oni umereni, nekada vrlo složeni i traju duže od tri meseca posle izlečenja. To je problem za veliki broj ljudi, ali i za zdravstveni sistem. U mom medicinskom centru, ali i drugim, uspostavili smo specijalizovane klinike za dugi kovid kako bismo radili sa tim pacijentima - rekao je Šafner.

Preporučujemo

Navodi da je tim pacijentima potreban čitav spektar pomoći, da je kod svakog pacijenta individualno, te je potrebno da se u njihovo lečenje uključi tim različitih specijalista.

- Neki od njih imaju simptome koje nazivamo umerenim, poput gubitka čula ukusa i mirisa, što vremenom ide nabolje. Neki ljudi imaju fizičke posledice poput stalnog bola u zglobovima i mišićima, zatim osećaj kratkog daha, a postoje i ljudi koji imaju problema sa koncentracijom. Zato nam je potrebna čitava paleta specijalista koja radi sa njima kako bi se nosili sa tim simptomima na duži rok - pojasnio je Šafner.

Nove terapije

Tokom lečenja pacijenata sa produženim kovidom uporedo se rade i studije kojima lekari pokušavaju da utvrde kako virus izaziva ovakve tegobe kod pacijenata i da li bi to moglo da se prevenira.

Upitan da li će biti potrebni novi tretmani za lečenje produženog kovida, Šafner navodi da su tretmani sve napredniji, a da je moguće da će biti i novih terapija.

- Moguće je da će biti i sasvim novih terapija koje se tek razvijaju. Pružamo pacijentima i psihološku terapiju, ali i blage vežbe - naveo je on.

Ističe da je psihološka podrška veoma važna jer je pacijentima veoma teško, bili su funkcionalni ljudi pre nego što su se zarazili kovidom.

Ako ne možete da se koncentrišete na sistematski način, vrlo je teško da funcionišete u bilo kom poslu, profesionalnom okruženju - naveo je on.

Situacija u Srbiji

I u Srbiji je slična situacija. Korona je kod nekih pacijenata ostavila trajne posledice na zdravlje, te su u pojedinim kliničkim centrima, kao što su KC Srbija, Bežanijska kosa otvorene ambulante za pacijente sa postkovid sindromom.

I u svim ostalim centrima, posebno onima koji su bili u kovid sistemu, pacijenti koji su bolovali od kovida-19 dolaze na kontrolu. U ambulantnom delu KBC Zvezdara više od polovine pacijenata su pacijenti koji se javljaju na kontrolu posle kovida.

Osim na krvnim sudovima, korona može da ostavi i ozbiljne posledice na plućima. Pulmolog KBC Zvezdara dr Nataša Petrović Stanojević rekla je nedavno da imaju pacijenata sa poskovid fibrozu pluća.

Širom sveta hiljade pacijenata koji pate od postkovid simptoma apeluju na vlade država za više pomoći zbog produženih simptoma kovid infekcije. Neke studije pokazuju da "dugi kovid" pogađa oko 30 odsto ljudi koji su preležali infekciju.

Bolovi u zglobovima, magla u glavi

Osim tromboze i promena na plućima, korona može ostaviti neurološke posledice, ali i promene na zglobovima. Petrović je navela da im se javljaju pacijenti koji imaju "brain fog" ili "maglu u glavi", ne mogu da se koncentrišu, žale se da ne mogu ni da odgledaju film, ne mogu da čitaju knjigu, da uče, imaju teški poremećaj spavanja.

- Sve su to pacijenti kod kojih je period oporavka završen, a posledice na organima su ostale - navela je ona.

Postkovid sindrom se najčešće javlja kod pacijenata koji su imali teži oblik kovida, koji su lečeni u jedinicama intenzivne nege, bili na visokim protocima kiseonika.

(Telegraf.rs)