Glaukom je tihi kradljivac vida: Simptomi su neupadljivi, a ovako možete sprečiti trajno oštećenje

Glaukom napada prvo periferni vid, pa su u vidnom polju uočljivi periferni defekti, dok centralni vid dugo ostaje očuvan. Zato su prvi simptomi "nemi"

Bolesti oka i poremećaji vida, strah i trepet su mnogih ljudi. Međutim, što smo više potkovani znanjem, to je lakše nositi se i izboriti se sa određenim stanjima. Ali, šta ako imate posla sa "kradljivcem vida", koji postepeno i neopaženo dovodi do gubitka prvo perifernog, pa potom i centralnog vida?

Ovakva bolest postoji i zove se glaukom.

Preporučujemo

- Glaukom je naziv za grupu očnih bolesti kojima je zajedničko progresivno oštećenje nervnih vlakana mrežnjače i očnog živca, strukture koja ima ulogu da sprovodi vizuelne informacije od oka do centra za vid u mozgu - kaže za Telegraf oftamolog dr Aleksandra Eger, zaposlena u Acibadem Bel Medicu.

Prema rečima doktorke Eger, glaukom je drugi po učestalosti uzrok slepila u svetu među populacijom starijom od 65 godina. Najčešće ne daje nikakve smetnje, te bolest često biva otkrivena u odmakloj fazi, kada su već nastala trajna i bespovratna oštećenja vida. Zato je neophodno naglasiti značaj ranog otkrivanja glaukoma.

Kako kaže doktora Eger, glaukom nastaje tako što se u oku skuplja tečnost koja se naziva očna vodica i koja napušta oko kroz komorni ugao.

- Ukoliko dođe do povećanog stvaranja očne vodice ili njenog otežanog oticanja, očni pritisak raste, što dovodi do oštećenja nervnih vlakana vidnog živca. Međutim, vidni živac može biti oštećen i kod normalnih vrednosti očnog pritiska - objašnava dr Aleksandra Eger.

Kako se dijagnostikuje glaukom?

Danas je glaukom, zahvaljujući napretku tehnologije, moguće otkriti u ranoj fazi, bez potrebe za čekanjem da se pojave promene u vidnom polju.

- Savetuje se da osobe posle 40. godine jednom godišnje urade kompletan oftalmološki pregled. Nije dovoljno izmeriti samo očni pritisak da bi se utvrdilo da li postoji glaukom. Jedini siguran način da se otkrije glaukom je kompletan oftalmološki pregled.

U slučaju da postoji sumnja da osoba ima glaukom, potrebna je dopunska dijagnostika koja podrazumeva:

• praćenje intraokularnog pritiska (tonometrijska kriva)
• pregled komornog ugla (gonioskopija)
• pregled vidnog živca (oftalmoskopija)
• pregled vidnog polja (kompijuterizovana perimetrija-KVP)
• merenje debljine rožnjače (pahimetrija-CCT)
• merenje debljine neuroretinalnog oboda i sloja nervnih vlakana(optička koherentna tomografija-OCT)

Tek na osnovu kompletno urađene dijagnostike za glaukom može se utvrditi o kojoj vrsti glaukoma se radi i koju vrstu lečenja je potrebno sprovesti - detaljno objašnjava dr Eger.

Vrste glaukoma i simptomi

Kako doktorka Eger navodi, najčešći oblik bolesti je glaukom otvorenog ugla, koji se obično javlja kod osoba starijih od 60-65 godina. Može dugo da napreduje bez simptoma ili uz vrlo diskretne simptome kao što su povremena zamućenja vida, zamor očiju, itd...

- Glaukom zatvorenog ugla je hitno stanje u oftalmologiji i zahteva urgentno i agresivno lečenje kako bi se vid sačuvao - kaže dr Eger.

Simptomi su:

• nagli skok očnog pritiska
• crvenilo
•  izraženi "pad" vida
• jaki bolovi i glavobolje praćene mučninom i povraćanjem

Sekundarni glaukom je posledica raznih očnih oboljenja, tumora, povreda, operacija, ali može nastati i kod dugotrajne i nekontrolisane upotrebe kortikosteroida. Kongenitalni glaukom je urođeni oblik glaukoma koji se leči u što ranijoj životnoj dobi deteta, isključivo hirurški. Postoji i glaukom sa normalnim očnim pritiskom ili normotenzivni glaukom, koji nastaje usled slabe prokrvljenosti očnog živca - kaže oftamolog.

Lečenje glaukoma i foktori nastanka

Doktorka naglašava da je glaukom progresivna hronična optička neuropatija koja, kada se jednom dijagnostikuje, zahteva doživotno praćenje i lečenje.

- To podrazumeva korišćenje lekova u vidu kapi ili, ukoliko i pored maksimalne doze lekova ne dolazi do zaustavljanje progresije bolesti, operativno lečenje ili lečenje laserom.

Propisana terapija se mora svakodnevno koristiti onako kako je to oftalmolog propisao. Za adekvatno lečenje neophodna je saradnja između pacijenta i lekara. Redovne kontrole kod oftalmologa u početku su na mesec dana, a potom na tri meseca. Pregled vidnog polja na svakih šest meseci i OCT nalaz na svakih godinu dana - savetuje doktora Eger i dodaje:

- Glaukom se ne može izlečiti, ali se zahvaljujući blagovremenom otkrivanju i odgovarajućem lečenju bolest može kontrolisati i time sprečiti trajni gubitak vida.

Kada je reč o faktorima rizika za nastanak glukoma, doktorka izdvaja:

• povišen očni pritisak (veći od 21mmHg)
• genetska predispozicija
• godine starosti (više od 50 godina)
• sistemske bolesti (šećerna bolest, povišen krvni pritisak, migrene, loša cirkulacija)
• visoka kratkovidost i visoka dalekovidost.

(Telegraf.rs/PR)