Kada razmišljanje o srećnim uspomenama može izazvati tugu

Pozitivna sećanja na neke dogažaje mogu izazvati negativne emocije kod osoba koje se bore sa depresijom

Pojedinci sa istorijom depresije osećaju se manje srećnim kada razmišljaju o pozitivnim uspomenama u poređenju sa pojedincima bez depresije. Negativno razmišljanje i poteškoće u identifikaciji sa prošlošću mogu doprineti emocionalnim iskustvima kao odgovor na pozitivna sećanja. Zvuči kontradiktorno da bi razmišljanje o srećnim uspomenama moglo da nas rastuži, ali je to je upravo ono što ljudi koji se bore sa depresijom mogu doživeti.

Za razliku od ljudi koji nikada nisu iskusili depresiju i koji obično doživljavaju poboljšanje raspoloženja kada razmišljaju o pozitivnim događajima iz prošlosti, ljudi sa depresijom mogu umesto toga doživeti pogoršanje raspoloženja kada razmišljaju o takvim događajima. Čak i ljudi koji su iskusili depresiju u svojoj prošlosti, ali više ne pate od akutne depresije, možda neće iskusiti poboljšanje raspoloženja kada razmišljaju o pozitivnim događajima iz svoje prošlosti. To znači da ljudi koji se bore sa depresijom mogu propustiti podizanje raspoloženja i pozitivne samopotvrde u svakodnevnom životu, što može biti važno za održavanje pozitivnog pogleda na život i sebe i zaštitu od depresivnog raspoloženja.

Preporučujemo

Ali zašto ljudi sa istorijom depresije ne doživljavaju istu korist od pozitivnih sećanja kao ljudi bez depresije? Istraživači polako počinju da otkrivaju odgovor na ovo pitanje. Kako se navodi na sajtu "PsychologyToday", u novoj studiji objavljenoj u "Memory", autori su rasvetlili četiri faktora koji mogu igrati ulogu u kontraintuitivnim emocionalnim iskustvima koja ljudi sa depresijom prijavljuju kao odgovor na sećanja na pozitivne događaje iz prošlosti.

Važan je način na koji pozitivna sećanja dolaze do svesti

Prema studiji, ljudi sa istorijom ponavljajuće depresije i pojedinci bez istorije depresije prijavili su i pozitivna sećanja koja su im se spontano pojavila u svakodnevnom životu i pozitivna sećanja o kojima su namerno razmišljali kada su ih pitali da razmisle o pozitivnom događaju iz njihovu prošlost. Otkriveno je da su ljudi koji su iskusili depresiju u prošlosti prijavili manje intenzivna osećanja sreće kada su razmišljali o spontanim i namernim pozitivnim sećanjima u poređenju sa ljudima bez istorije depresije.

Pored toga, kada su pozitivna sećanja spontano pala na pamet, ljudi sa prošlom depresijom prijavili su intenzivnija osećanja tuge u poređenju sa ljudima bez depresije. Ovi nalazi sugerišu da ljudi koji su patili od depresije u prošlosti imaju manje emocionalne koristi od razmišljanja o pozitivnim prošlim događajima u poređenju sa ljudima koji nisu iskusili depresiju u svojoj prošlosti.

Takođe može se smatrati da im je posebno izazovno emocionalno obraditi sećanja na pozitivne prošle događaje kada im se oni iznenada i neočekivano padaju na pamet u svakodnevnom životu, za razliku od pozitivnih sećanja o kojima namerno odluče da razmišljaju.

Prošlo ja se oseća drugačije od sadašnjeg ja

Još jedan faktor povezan sa emocionalnim iskustvima pojedinaca sa depresijom u prošlosti, bio je stepen do kog su oni bili u stanju da se identifikuju sa svojim zapamćenim ja, ili osobom koja su bili kada se dogodio zapamćeni pozitivan događaj.

Ljudi koji su iskusili depresiju u svojoj prošlosti osećali su da postoji veći kontrast između njihovog sadašnjeg osećaja sebe i njihovog zapamćenog ja u poređenju sa ljudima koji nisu iskusili depresiju u svojoj prošlosti. Ovo je zauzvrat bilo povezano sa smanjenim iskustvom sreće kao odgovorom na spontana pozitivna sećanja i intenzivnijim osećanjem tuge kao odgovorom i na spontana i na namerna pozitivna sećanja.

Ova otkrića sugerišu da kada ljudi, koji su patili od depresije razmišljaju o pozitivnim prošlim događajima, prilično se bore da se u potpunosti identifikuju sa svojim prošlošću koju ova sećanja odražavaju. Ovo iskustvo neslaganja između njihovog prošlog i sadašnjeg osećaja sebe može ugroziti emocionalne prednosti razmišljanja o pozitivnim prošlim događajima i igrati ulogu u osećanjima tuge koje osobe sa istorijom depresije doživljavaju kada razmišljaju o sećanjima na pozitivne prošle događaje.

Negativno razmišljanje pretvara dobro u loše

Treći faktor povezan sa emocionalnim iskustvima pojedinaca sa depresijom u prošlosti bio je stepen do kog su se angažovali u negativnom razmišljanju ili evaluaciji kada su razmišljali o pozitivnim prošlim događajima. Ljudi koji su u prošlosti patili od depresije izjavili su da su se više angažovali u negativnom razmišljanju ili evaluaciji kada su razmišljali o pozitivnim prošlim događajima, u poređenju sa ljudima bez depresije.

Ovo je zauzvrat bilo povezano sa većim osećanjem tuge kao odgovorom na pozitivna sećanja koja su spontano pala na pamet. Jedan od načina tumačenja ovih nalaza je da kada ljudi sa depresijom nenamerno razmišljaju o pozitivnim događajima iz svoje prošlosti, oni mogu početi da razmišljaju o tim sećanjima ili da ih procenjuju na negativne načine koji doprinose osećanju tuge umesto osećanju sreće.

Svesnost može zaštititi od negativnog razmišljanja i refleksije

Poslednji faktor povezan sa načinom na koji su se ljudi sa i bez istorije depresije osećali kada razmišljaju o pozitivnim događajima iz prošlosti bio je stepen do kojeg su bili u stanju da budu svesni. To jest, njihova emocionalna iskustva su bila povezana sa njihovom sposobnošću da budu svesni svojih unutrašnjih iskustava iz trenutka u trenutak na neosuđujući i nereaktivan način. Oni koji su prijavili više nivoe svesnosti takođe su se manje bavili samoreflektivnim procenama i negativnim razmišljanjima, što je, zauzvrat, bilo povezano sa nižim osećanjem tuge kada su razmišljali o pozitivnim sećanjima.

Jedan od načina tumačenja ovog nalaza je da kada su ljudi u stanju da više paze na svoja sećanja i misli, možda će biti manje skloni automatskim i negativnim procenama ovih sećanja i misli. Na taj način, pažnja može zaštititi od nekih negativnih emocionalnih procesa odgovornih za kontraintuitivne emocionalne efekte pozitivnih uspomena kod osoba koje su iskusile depresiju u svojoj prošlosti.

Rezultati ove studije nas pomeraju korak bliže otkrivanju odgovora na pitanje zašto osobe sa depresijom možda ne doživljavaju istu korist od razmišljanja o pozitivnim prošlim događajima kao osobe bez depresije. Sa sve većim fokusom na razumevanje kako osobe sa depresijom doživljavaju i reaguju na sećanja na pozitivne prošle događaje, buduće studije će nastaviti da bacaju svetlo na ovo važno pitanje i pomoći nam da razumemo kako svesnost i drugi terapijski pristupi mogu smanjiti ili zaštititi od negativnih emocionalnih procesa odgovornih za za negativne emocionalne reakcije na sećanja na pozitivne prošle događaje, kao i za poboljšanje procesa koji mogu pomoći u podizanju raspoloženja i promovisanju pozitivnog pogleda na svet i sebe.

(Telegraf.rs)