Prepoznajte emocionalnu iscrpljenost: 5 znakova koje ne bi trebalo da ignorišete

Užurban način života, manjak vremena za sve obaveze i stres podloga su za ulazak u stanje emocionalne iscrpljenosti i "sagorevanje"

Emocionalna iscrpljenost uglavnom nastaje kada neko prođe kroz period preteranog i dugotrajnog stresa na poslu ili u privatnom životu. Kada ljudi dožive emocionalnu iscrpljenost, to može učiniti da se osećaju bezvoljnim, preopterećenim i umornim. Ova osećanja imaju tendenciju da se gomilaju tokom dužeg perioda, iako većina možda neće primetiti rane znake upozorenja. Ovo može imati značajan uticaj na svakodnevni život, odnose i ponašanje osobe.

Kako navodi MedicalNewsToday, ovakvo stanje obično nastaje nakon stresa, ali ne samo to, jer različiti faktori mogu doprineti emocionalnoj iscrpljenosti  u zavisnosti od tolerancije osobe na stres i drugih faktora u životu jedne osobe u tom trenutku. Nije za svaku osobu isti "okidač" na stres i na emocionalnu iscrpljenost, ali najčešći faktori koji mogu izazvati emocionalnu iscrpljenost su:

Preporučujemo

• prolazak kroz značajnu životnu promenu, kao što je razvod ili smrt voljene osobe
• finansijski problemi
• stres izazvan brigom nakon porođaja i dolazak prve bebe u kuću
• krupni zahtevi i izazovi tokom podizanja i vaspitanja dece i suočavanje sa "žongliranjem" velikog broja obaveza u isto vreme - posao, porodica i škola
• dugotrajan rad u okruženju visokog pritiska

Obično se emocionalna iscrpljenost javlja ako se neko oseća preplavljenim nekim od pomenutih faktora u svom životu ili kombinacijom nekoliko njih. Ljudi obično u početku osećaju kao da nemaju kontrolu nad svojim životom i nemoćni su da balansiraju na pravi način brigu o sebi sa životnim zahtevima.

Simptomi

Emocionalna iscrpljenost izaziva i fizičke i emocionalne promene koje mogu uticati na ponašanje osobe. Simptomi se mogu nagomilati tokom vremena i sa ponovljenim stresom, iako možda nećemo prepoznati rana upozorenja. Traženje i prepoznavanje simptoma emocionalne iscrpljenosti kod sebe i drugih je neophodno kako bi mogli da počnemo da preduzimamo korake ka poboljšanju stanja. 

• promena raspoloženja (osoba postaje više cinična i pesimistična nego što je inače, a kada pritisak postane jači onda se oseća zarobljeno i isključeno iz okruženja)
• kognitivne poteškoće - zbunjenost, zaboravnost, nedostatak koncentracije...
• nesanica
• fizičke promene (promene apetita, digestivni problemi, gojenje ili gubitak težine)
• ponašanje na poslu i u međuljudskim odnosima (bezvoljnost, osećaj da posao obavljate na silu, često odsustvo s posla, izbegavanje ljudi i komunikacije)

Ko je najviše u riziku od emocionalne iscrpljenosti

Svako ko je dugotrajno izložen stresu ili je doživeo veliku životnu promenu može biti podložan emocionalnoj iscrpljenosti, ali su pojedini ljudi ipak u većem riziku: ljudi koji obavljaju zahtevne i odgovorne poslove, perfekcionisti, usamljene osobe, osobe koje zanemaruju svoje potrebe.

Emocionalna iscrpljenost i "izgaranje"

Psiholozi su prvi put počeli da koriste termin „izgaranje“ 1970-ih da bi opisali efekte ozbiljnog stresa koji izaziva posao "pomagačkih delatnosti" poput lekara i medicinskih sestara. Danas ljudi koriste „sagorevanje“ da opisuju rezultate hroničnog stresa, čak i tako, ne postoji jasna definicija "sagorevanja".

Prema Nacionalnoj medicinskoj biblioteci Sjedinjenih Američkih Država, emocionalna iscrpljenost jedan je od simptoma sagorevanja. Druga dva su otuđenost od radnih aktivnosti i smanjena efikasnost.

Osećamo se manje posvećenim svom radu i možemo se emocionalno udaljiti od kolega. Takođe, izgaranje izaziva cinizam i osećanje negativnosti u vezi sa poslovnim zadacima, što zajedno sa emocionalnom iscrpljenošću dovodi do toga da propuštamo rokove ili na drugi način loše obavljamo svoj posao.

Kako postoje individulani faktori koji na svakog pojednica različito utiču i dovode do nivoa stresa koji vodi ka emocionalnoj iscrpljenosti, tako ne postoje ni univerzalni saveti kako izbeći i preduprediti ovo stanje. Ipak, korisno je znati i primeniti nekoliko saveta za održavanje dobrog emocionalnog i fizičkog balansa u uslovima savremenog života:

• kada god je to moguće redukujte stres - delegirajte poslovne zadatke, prepustitei drugima da urade nešto umesto vas
• uvedite zdrave životne navike poput balansirane ishrane, više fizičke aktivnosti, kvalitetnog sna, bavljenja nekim hobijem koji bi vas ispunio i opustio tokom radne nedelje
• družite se sa prijateljima, smejte se više, provodite vreme sa porodicom i kućnim ljubimcima
• promenite način razmišljanja, negativne misli zamenite pozitivnim 
• potražite i stručnu pomoć ukoliko smatrate da vam je potrebno - ponekad samo nekoliko razgovora sa stručnim licem može biti od velike pomoći da prevaziđete krizu i prepoznate stanje u kom se nalazite, što je važan korak u prevenciji emocionalne iscrpljenosti

(Telegraf.rs)