Viscelarne masti su opasne po zdravlje: Namirnica koju Srpkinje obožavaju može da ih smanji
Uprkos tome što spolja nisu vidljive, viscelarne masti mogu da utiču na zdravlje podizanjem krvnog pritiska i povećavanjem rizika od određenih stanja kao što su insulinska rezistencija, dijabetes, srčana oboljenja, moždani udar, pa čak i neke vrste karcinoma
Masti u organizmu nisu nužno loše. Zapravo, one su neophodne da bismo preživeli. Kako navode stručnjaci Američkog udruženja za srce, telesna mast ne samo da pomaže organizmu da održava telesnu temperaturu, već je od krucijalnog značaja za apsorpciju hranljivih materija i proizvodnju važnih hormona.
Ali, postoji jedna mast koja nije dobra za naš organizam – viscelarna mast, odnosno ona koja se taloži oko unutrašnjih organa.
Preporučujemo
Zašto je telo Dženifer Lopez u 53. godini jače od njenog tela u tridesetim
Ona je super zategnuta, ali kada sedne ovako izgleda njen stomak: "Nemojte da vas zavaravaju"
- Viscelarna mast nije masnoća na stomaku koju možemo da vidimo – kaže dijetetičarka Roksana Ehsani za "Eat This".
- Ona se skladišti u trbušnoj duplji i okružuje jetru i creva. Uprkos tome što spolja nije vidljiva, viscelarna mast može da utiče na naše zdravlje podizanjem krvnog pritiska i povećavanjem rizika od određenih stanja kao što su insulinska rezistencija, dijabetes, srčana oboljenja, moždani udar, pa čak i neke vrste karcinoma.
Jedan od načina za smanjivanje procenta viscelarne masti su korekcije u ishrani, a posebno dodavanje jedne od najboljih namirnica za sagorevanje sala – običnog grčkog jogurta.
- Istraživanje je pokazalo da hrana bogata proteinima, kalcijumom i vitaminom D može da bude povezana sa manje viscelarne masti – kaže Ehsani.
- Zato je običan grčki jogurt hrana broj jedan koju bi ljudi trebalo da uvrste u ishranu ukoliko žele da smanje viscelarnu masnoću.
Prema njenim rečima, šolja grčkog jogurta sadrži od 20 do 23 grama proteina.
- Konzumiranje namirnica bogatih proteinima može da pomogne u obuzdavanju apetita, jer podstiče sitost i smanjuje verovatnoću prejedanja – ističe dijetetičarka i dodaje da je proteinima potrebno mnogo vremena za varenje, što pomaže da se duže osećate sito.
Takođe, visok unos proteina povezan je sa nižim BMI, manjim obimom struka i boljim nivoom dobrog holesterola. Konačno, jogurt sadrži probiotike koji pomažu u održavanju zdravog mikrobioma creva.
(Telegraf.rs)