Majmunske boginje odnose živote, prva žrtva i u Evropi: Ko je u riziku da razvije komplikacije i umre?

Komplikacije uključuju sekundarne infekcije kože, upalu pluća i probleme sa očima

Posle porasta broja slučajeva zaraženih majmunskim boginjama, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je globalnu vanrednu zdravstvenu situaciju, a u toku jučerašnjeg dana Španija je prijavila prvi smrtni slučaj u Evropi povezan sa ovim virusom.

Koliko su majmunske boginje opasne, kod koga može da dođe do komplikacija i da li je smrtnost visoka?

Preporučujemo

U većini slučajeva, simptomi majmunskih boginja nestaju sami u roku od nekoliko nedelja. Međutim, kod nekih ljudi infekcija može da dovede do medicinskih komplikacija, pa čak i do smrti. Novorođenčad, deca i osobe sa osnovnim imunološkim nedostacima mogu da budu izloženi riziku od ozbiljnijih simptoma, pa i smrti od majmunskih boginja.

Komplikacije od majmunskih boginja uključuju sekundarne infekcije kože, upalu pluća, konfuziju i probleme sa očima.

Procenat pacijenata koji umiru varirao je između 0 i 11 odsto u dokumentovanim slučajevima i bio je veći među malom decom, navode na sajtu SZO.

„Važno je napomenuti da se stope smrtnosti u različitim okruženjima mogu razlikovati zbog brojnih faktora, kao što je pristup zdravstvenoj zaštiti. Ove brojke mogu da budu precenjene, jer je nadzor nad majmunskim boginjama generalno bio ograničen u prošlosti“, navode na sajtu SZO.

U novije vreme, koeficijent smrtnosti iznosi od tri do šest odsto. SZO je do sada izvestila o pet smrtnih slučajeva u Africi. Jedan smrtni slučaj zabeležen je u Brazilu i jedan u Španiji.

Simptomi

Majmunske boginje manifestuju se groznicom, opsežnim karakterističnim osipom i obično otečenim limfnim čvorovima. Važno je razlikovati majmunske boginje od drugih bolesti kao što su varičele, male boginje, bakterijske infekcije kože, šuga, sifilis i alergije na lekove.

Period inkubacije majmunskih boginja može biti od pet do 21 dan. Febrilni stadijum bolesti obično traje od jedan do tri dana sa simptomima kao što su groznica, intenzivna glavobolja, limfadenopatija (oticanje limfnih čvorova), bol u leđima, mijalgija (bol u mišićima) i nedostatak energije. Febrilnu fazu prati faza erupcije kože, koja traje dve do četiri nedelje. Promene na koži evoluiraju od makula (lezije sa ravnom osnovom), papula (uzdignute čvrste bolne lezije), vezikula (ispunjenih bistrom tečnošću) do pustula ispunjenih gnojem i praćenih krastama.

Erupcija kože obično počinje u roku od jednog do tri dana od pojave groznice. Osip je više koncentrisan na licu i ekstremitetima nego na trupu. Pogađa lice (u 95% slučajeva), dlanove i tabane (u 75% slučajeva). Zahvaćena je i oralna sluzokoža (u 70% slučajeva), genitalije (30%) i konjunktiva (20%), kao i rožnjača. Broj lezija varira od nekoliko do nekoliko hiljada.

Ko je u riziku da oboli?

Osobe koje žive sa nekim ko ima majmunske boginje ili imaju sa njima bliski kontakt (uključujući intimni kontakt), ili koji imaju redovan kontakt sa životinjama koje bi mogle da budu zaražene, najviše su izloženi riziku. Zdravstveni radnici trebalo bi da prate mere prevencije infekcije i kontrole kako bi se zaštitili dok se brinu o pacijentima sa majmunskim boginjama.

Na sajtu SZO ističu da rizik od majmunskih boginja nije ograničen na osobe koje su seksualno aktivne ili muškarce koji imaju intimni odnos sa muškarcima. Svako ko ima bliski kontakt sa nekim ko ima simptome je u opasnosti.

Mnogi od slučajeva koji su prijavljeni u ovoj epidemiji identifikovani su među muškarcima koji su imali intimni odnos sa istim polom. Muškarci koji imaju intimni odnos sa istim polom trenutno mogu da budu u većem riziku ako su u bliskom kontaktu sa nekim ko je zarazan.

Ljudi koji su vakcinisani protiv velikih boginja mogu imati određenu zaštitu od majmunskih boginja. Međutim, malo je verovatno da su mlađi ljudi bili vakcinisani protiv velikih boginja, jer je vakcinacija protiv velikih boginja prestala u većini okruženja širom sveta nakon što je iskorenjena 1980. godine. Osobe koje su vakcinisane protiv velikih boginja trebalo bi da nastave da preduzimaju mere predostrožnosti kako bi zaštitile sebe i druge.

(Telegraf.rs)