Da li smo blizu transplantacije životinjskih organa na ljude? Prof. dr Radović o metodi produžetka života

- Ksenotransplantacija bi mogla da bude jedno od rešenja, ali nas čeka mnogo stručnih i naučnih izazova - kaže za Telegraf.rs prof. dr Milan Radović, načelnik Klinike za nefrologiju KCS

Tokom proteklih godinu i po dana u Sjedinjenim Američkim Državama urađene su dve ksenotransplantacije bubrega i dve ksenotransplantacije srca. Organi su dobijeni od genetski modifikovanih životinja, tačnije svinja.

Vesti koje su nam stigle “preko bare” dočekane su kao revolucionarne, posebno u trenutku kad na stotine hiljada ljudi širom planete čeka novi bubreg ili srce.

Preporučujemo

Ipak, da li smo se prerano obradovali?

Istraživanja u oblasti ksenotransplantacije traju decenijama, i to u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj…

- Dosadašnji glavni problem neuspeha u eksperimentima ksenotransplantacije (model svinja i primata, tj. babuni) bio je vezan za aktivaciju sistema zgrušavanja krvi i perakutnog odbacivanja organa - kaže za Telegraf.rs prof. dr Milan Radović, načelnik Klinike za nefrologiju Kliničkog centra Srbije (KCS).

- Genetskom modifikacijom taj problem je prevaziđen. Dve ksenotransplantacije bubrega koje su urađene osobama lečenim redovnim hemodijalizama, a koje su doživele moždanu smrt, bile su uspešne u pogledu funkcije presađenog bubrega, odsustva tzv. perakutnog odbacivanja organa i održavanja presađenog organa u dobrom životnom stanju. One su, zapravo, dokaz uspešnosti koncepta i predstavljaju revolucionarni proboj u oblasti ksenotransplantacije.

I dve transplantacije srca koje su urađene pacijentima sa teškom srčanom slabošću bazirane su na istom konceptu.

- U prvoj transplantaciji srca pacijent je živeo tri meseca sa presađenim srcem, ali je bila neophodna podrška mehaničkim uređajem (LVAD). Druga je urađena nedavno - podseća prof. dr Radović.

Da li je presađivanje organa sa svinja na ljude budućnost medicine i da li nam je ta budućnost “pred vratima” ili ćemo na nju morati još dugo da čekamo? Načelnik Klinike za nefrologiju KCS kaže za naš portal da bi svet trebalo da bude strpljiv.

- I Srbija i ostatak sveta su prilično daleko od rutinske primene ove metode lečenja. Mislim da se put meri decenijom ili decenijama. Otprilike, kao put od prvog leta avionom braće Rajt do prvog komercijalnog putničkog leta avionom.

Neophodna su klinička ispitivanja primene organa kod pacijenata na listi čekanja, a zatim pažljiva analiza rezultata sigurnosnih aspekata primene ove metode lečenja (na primer, prisustva virusa ili njihove reaktivacije), odgovora na pitanje koliko su dugotrajni ovako presađeni bubrezi, pitanja modifikacije imunosupresivnih protokola, primene u imunološki rizičnim transplantacijama - nabraja profesor Radović.

“Tehnika transplantacije će zahtevati modifikacije i prilagođavanja”

U ovom trenutku ne postoji komercijalna cena transplantacije organa sa genetski modifikovane svinje na ljude. Naš sagovornik podseća da su istraživanja i klinička ispitivanja veoma skupa, ali ističe da će kasnija primena imati jasno definisanu cenu genetski modifikovanog organa.

Na pitanje da li će se sam proces presađivanja genetski modifikovanog organa životinje u čoveka razlikovati u odnosu na transplantaciju organa ljudskog donora, prof. Radović kaže:

- Prva i glavna razlika će biti dostupnost organa za transplantaciju, koja bi teoretski mogla da obezbedi dovoljne količine organa. Sa izvesnim dodatnim genetskim modifikacijama, organi bi bili trajniji (na primer, slučajevi primarnih oboljenja bubrega uzrokovanih genetskim poremećajem). Protokoli imunosupresije i monitoringa (odbacivanja, prevencije infektivnih komplikacija itd.) u ksenotransplantaciji bi trebalo da budu dodatno modifikovani i unapređeni. Hirurška tehnika presađivanja će verovatno zahtevati izvesne modifikacije i prilagođavanja. Ovo je novo područje ne samo u transplantaciji, već i medicini uopšte, i biće mnogo stručnih i naučnih izazova.

“Dileme su neminovnost”

Ono što se, takođe, nameće kao pitanje je da li postoje moralne i etičke dileme kad je reč o transplantaciji organa genetski modifikovane svinje u ljude. Sagovornik našeg portala kaže da dileme svakako postoje, i to ne samo moralne, već i psihološke, religiozne, pravne, socijalne i, naravno, ekonomske.

- One postoje i u transplantaciji organa sa ljudi, ali su tokom višedecenijske primene ove metode lečenja prevaziđene ili barem jasno definisane. Ta pitanja se ne odnose samo na obolele od terminalne bubrežne slabosti, već i na pacijente kojima se presađuje materica, testis, srce, pluća, kompozitni organi (šaka, dušnik), lice, rožnjače, jetra, gušterača, creva - nabraja profesor Radović.

On podseća da transplantacija bubrega ima najdužu tradiciju i prva “probija led” u ovoj oblasti, iz prostog razloga što postoji najveći broj obolelih od hronične bubrežne slabosti.

- Samim tim je potreba za organima najveća. Ksenotransplantacija bi mogla da bude jedno od rešenja ovog problema - zaključuje prof. dr Radović.

(Telegraf.rs)