Nude "čarobne dijete" koje "leče" autizam: Stručnjak za Telegraf otkriva šta se iza njih krije

Uzrok autizma još uvek je nepoznat iako sadašnje teorije ukazuju na problem u funkciji ili strukturi centralnog nervnog sistema

Na sajtu Nacionalnog zdravstvenog sistema Velike Britanije objavljena je upozoravajuća lista terapija koje "leče" autizam.

Kako navode, internetom kruže zabrinjavajući tretmani koji mogu da budu čak i opasni po zdravlje.

Preporučujemo

Među "lekovitim" terapijama nalaze se:

• različiti hormoni
• kelacija
• protokol GcMAF
• neurofeedback
• dijete za autizam
• vitamini i dodaci prehrani
• hiperbarična komora

Da podsetimo, autizam je neurorazvojni poremećaj koji najčešće biva otkriven u prvih 30 meseci starosti i uglavnom do treće godine života deteta. 

Uzrok autizma još uvek je nepoznat iako sadašnje teorije ukazuju na problem u funkciji ili strukturi centralnog nervnog sistema. Procena rasprostranjenosti autizma varira u zavisnosti od dijagnostičkih kriterijuma, te su podaci nepouzdani.

U Srbiji nije poznat tačan broj dece s autizmom jer država nema registar.

Kao i svaki roditelj koji želi najbolje za svoje dete, tako i oni čija deca imaju autizam rade sve u nadi da će njihovim mališanima nešto pomoći. Zbog toga su "magične terapije" koje nude izlečenje veoma opasne, jer nude lažnu nadu.

Ono što se najčešće i najviše nudi kao tretman za autizam su dijete, a da li su i koliko delotvorne za Telegraf otkriva dr sci. Katarina Bojović.

- Istraživanje koje je rađeno na našim institutima, pokazalo je da se crevna mikrobiota dece sa razvojnim poremećajima razlikuje od mikrobiote dece tipičnog razvoja - započinje priču dr sci. Katarina Bojović.

Cilj je uklanjanje smetnji 

Kako navodi naša sagovornica, kod dece sa razvojnim poremećajima postoji narušen odnos dobrih bakterija, prekomeran rast potencijalno štetnih bakterija i smanjen diverzitet bakterijskih vrsta koje se nalaze u našim crevima.

- U odnosu na sve to, tretman doktorke Selaković, odnosno tretman koji primenjujemo u našoj ordinacija, bazira se samo na tome da se otkrije da li tako nešto postoji. Nije tabu i nije novina da deca sa, pre svega autizmom, često imaju stomačne tegobe. Na primer, ako vas boli stomak, vi ne možete da učite, da neometano radite, ne možete da se fokusirate..., isto je i sa decom koja imaju autizam. Režim ishrane je zapravo samo pomoćni deo kako bi se dete osećalo dobro, da ima pažnju i koncentraciju. Uklanjanje svih tih smetnji omogućava detetu da se fokusira i da radi sa logopedima i defektolozima - detaljno objašnjava naša sagovornica.

Svakom detetu se pristupa pojedinačno

Kako ističe naša sagovornica, stručnjaci u ordinaciji u kojoj i ona radi nikada ne uvode dijete ili tretmane dok se ne urade temeljni testovi.

- Ti testovi se rade u komercijalnim laboratorijama s kojim mi nemamo nikakve veze, odnosno, roditelji biraju laboratoriju u koju će odvesti svoje dete. Od pretraga koje se preporučuju najučestalije su analize stolice, ispitivanje osetljivosti organizma na pojedine namirnice (kako klasičnih alergija, tako i netolerisanja namirnica), zatim status vitamina i minerala, a prema potrebi rade se i neke druge pretrage - objašnjava dr Bojić.

Kako kaže, ovo ne znači da svako dete ima problem sa crevnom mikrobiotom i da ne smemo generalizovati stvari.

- Zbog toga se temeljno radi analiza za svako dete pojedinačno, a na koje pretrage se upućuje, zavisi od toga šta mi vidimo. Na pregledima pitamo kako je dete prihvatilo hranu, kakve su mu stolice, je l' uzima antibiotike..., u suštini, veoma detaljano obavljamo i pristupamo svakom detetu i svakom pregledu - naglašava dr sci. Katarina Bojović.

Naša sagovornica ističe da se nikada ne govori o izlečenju autizma, jer je autizam stanje i ne postoji magični lek ili terapija koji će ga izlečiti.

- Mi se trudimo da što pre detektujemo razvojno odstupanje koje je možda krenulo ka autizmu i da to saniramo i vratimo dete na normalan razvojni put, ali izlečenje autizma ne postoji. Ali, ukoliko se otkrije da detetu smetaju određene namirnice, može mu se poboljšati kvalitet života, ali i njegovoj porodici - kaže dr sci. Katarina Bojović.

Na pitanje da li promena režima ishrane pomaže svakom detetu, naša sagovornica odgovara:

- Postoje deca kojoj ne pomože ni uvođenje režima ishrane. Radili smo s decom koja su ostvarila neverovatne rezultate, ali i s onom koja su minimalno napredovala. Ali, znate, i to je nešto. 

(Telegraf.rs)