Od čega umiru građani Srbije: Bolesti koje je moguće sprečiti teraju nas u smrt, rak treći na listi

Promena stila života može pozitivno da utiče na smanjenje "crne statistike", makar kada je reč o bolestima od kojih u Srbiji oboleva najveći broj ljudi

Trend negativnog prirodnog priraštaja u Srbiji nastavljen je i u 2021. godini, a na vrhu liste bolesti od kojih su umirali građani Srbije opet su se našle bolesti sistema krvotoka.

Ove bolesti kao uzrok smrti zabeležene su kod 56.610 lica, što čini 41,4 odsto ukupnog broja preminulih u prošloj godini u Srbiji. Od bolesti sistema krvotoka preminulo je 26.306 muškaraca i 30.304 žene.

Preporučujemo

Na drugom mestu su, pokazuje statistika, bolesti koje mogu da budu dovedene u vezu sa kovidom-19. Od ovih oboljenja preminule su 27.742 osobe u Srbiji, i to 15.218 muškaraca i 12.524 žene.

Na trećem mestu ove crne statistike su tumori, od kojih je tokom protekle kalendarske godine preminulo 20.609 osoba, odnosno 15,1 odsto od ukupnog broja umrlih. Tumori su bili fatalni za 11.313 muškaraca i 9.296 žena.

Prevencija koju mnogi znaju, ali je malo ljudi sprovodi

Iz godine u godinu kardiovaskularne bolesti su na vrhu liste onih od kojih građani Srbije i najviše obolevaju, ali i najviše umiru. Dobra vest je da je mnoge od tih bolesti moguće sprečiti, i to promenom životnih navika.

- Prevencija kardiovaskularnih bolesti pre svega podrazumeva izmenu životnog stila - kaže za Telegraf.rs karidolog Gabrijela Nikčević.

- Promena životnog stila može u neverovatno velikoj meri da izmeni i terapijski režim i manifestaciju kardiovaskularnih oboljenja.

Sagovornica našeg portala podseća da ove informacije pacijenti u najvećem broju slučajeva znaju, ali da ih, nažalost, ne primenjuju.

Slana hrana uzima danak

- Gojaznost je postala epidemijskog karaktera, iza toga je unos slanih namirnica. Kod nas se tradicionalno jede slana hrana. Po zakonu osmoze, so vuče vodu, ta voda u zatvorenom vaskularnom sistemu neko vreme mora da ostane... Gotovo sve hipertenzivne krize uzrokovane su preslanom ishranom - navodi dr Nikčević.

Izmenjen stil života u odnosu na period od pre dvadesetak godina uzima danak. Danas se obroci uglavnom svode na peciva iz pekare i dostavu brze hrane, što izuzetno loše deluje na zdravlje, posebno kad preraste u naviku.

- Da bi namirnice koje su dostavljene bile sveže i jestive, moraju da sadrže so. Ista je situacijama i sa pecivima iz pekare - podseća kardiolog.

Dr Nikčević ukazuje na veoma važnu, a očigledno zanemarenu sociološko-zdravstvenu vezu:

- Više nemamo porodicu, nemamo kuvane obroke, nemamo više jaja i mlečne proizvode za doručak, kuvana jela od povrća i mesa za ručak, napravljen sendvič za večeru… Više niko ne jede kod kuće i to je na duže staze pogubno.

Promene koje dovode do rezultata

Sagovornica Telegrafa podseća i na važnost redovne fizičke aktivnosti koja je pre pandemije korona virusa koliko-toliko postojala, a danas je gotovo zamrla, pogotovo kod najmlađih.

- Redukcija telesne težine podrazumeva i redovnu fizičku aktivnost koju mi danas nemamo. Ne govorim samo o ljudima koji su ugroženi od kardiovaskularnih bolesti, već i o deci. Osim teretane, sve ostalo se kod dece svodi na ležanje i konzumiranje video-sadržaja.

Fizička aktivnost nam je, podseća kardiolog, generacijski već izbačena kao koncept, a ljudi koji imaju od 45 godina pa naviše zbog načina života i drugačijeg koncepta sticanja materijalnih dobara više nemaju vremena niti snage za fizičku aktivnost.

Kad neko dođe uveče u sedam sati sa posla, premoren, pitanje je koliko je izvodljivo da bude fizički aktivan. Ali, ističe kardiolog Nikčević, ono što je zasigurno izvodljivo je promena načina ishrane, kao i uvođenje šetnje u trajanju od barem pola sata dnevno.

Za početak.

(Telegraf.rs)