Da li ste znali da i ovih 5 stvari utiče na vaše mentalno zdravlje

Iako su mnogi od faktora van naše kontrole, važno je da se pozabavimo navikama koje zapravo možemo da promenimo i zaštitimo svoje emocionalno zdravlje

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se svakog 10. oktobra u godini, a sve je više izazova sa kojima se suočavaju ljudi širom planete kada je ovaj deo zdravlja u pitanju. Pandemija korona virusa učinila je da se mnogi osećaju usamljeno, izolovano i nepovezano, a njene posledice još nisu iskorenjene.

U članku "Cosmopolitan-a" stručnjaci opisuju nekoliko manje očiglednih faktora koji utiču na naše mentalno zdravlje i daju jednostavne savete kako biste bili sigurni da radite sve što možete da ga zaštitite.

Preporučujemo

Vaše držanje tela

Većina poslova u današnjem savremenom dobu modernih tehnologija iziskuje dugotrajno sedenje za računarom, koje nas do te mere obuzima da lako izgubimo pojam o vremenu i satima koji prođu pre nego što uopšte promenimo položaj ili protegnemo noge. Ali istina je da dugotrajna "nadvijenost" i pogrbljenost nad laptopom može uticati na vaše raspoloženje.

- Mnogi ljudi ne shvataju da njihov položaj tela zapravo šalje informacije nazad u njihov mozak - objašnjava dr Gupta, psihijatar iz San Franciska. Ova studija iz 2017. objavljena u "Cognition and Emotion" potvrđuje to, otkrivajući da su se ljudi koji su sedeli u pognutom položaju više borili da se oporave od negativnog raspoloženja nego oni koji su sedeli uspravno.

Doktor Gupta savetuje da podesite podsetnik ili alarm na telefonu svakih sat vremena da biste ispravili svoje držanje. Kada se oglasi, uverite se da su vam ramena iznad kukova i da je glava u neutralnom položaju.

- Zavalite se, sedite, duboko udahnite sve do dijafragme i samo pustite da vaše telo oseti taj drugačiji položaj. Kad se osetite anksiozno, zapamtite da imate ovaj alat - kaže dr Gupta.

Vreme sa prijateljima

Početkom 2022. godini, čvrsto smo obećali sebi da ćemo više ceniti naše prijatelje i vreme provedeno s njima, iz mnogo razloga. A na najvišem mestu na listi tih razloga trebalo bi da bude naše mentalno zdravlje.

- Ne radi se samo o ponosu što imate prijatelje ili saznanje da imate zajednicu; ljudske veze zapravo podstiču neurotransmitere u vašem mozgu za dobar osećaj - objašnjava dr Gupta. Šta više: broj prijatelja koje imate nije važan. Ključ je da se okružite ljudima među kojima možete biti najautentičniji, prirodni, onakvi kakvi zaita jeste sa svim manama i vrlinama.

Budite iskreni prema sebi o tome koliko vremena vam je potrebno da provedete sa svojim prijateljima da biste se osećali ispunjeno, osveženo i osnaženo, a onda to učinite - čak i ako je to samo večera jednom mesečno, učinak će biti blagotvoran. Želite da proširite svoj krug? Stručnjaci preporučuju da probate nešto novo poput pohađanja nekog privatnog kursa, pridruživanje grupi za podršku, volontiranje ili članstvo u nekim lokalnim udruženjima - sve to može vam pomoći da proširite svoj svet i otvorite vrata za nove veze i nova prijateljstva.

Smeh kao lek

Može da se desi da vas okruženje često osuđuje što provodite puno vremena uz omiljenu emisiju tokom koje se mnogo smejete, ali i to se može smatrati barem delimičnom pobedom nad stresom i anksioznošću (bonus poeni ako to radite sa prijateljem).

- Smejanje i smeh šalje vam poruku nazad u mozak da je sve je u redu, da možete da se odmorite i opustite. Život je dobar - objašnjava dr Gupta.

Postoje dokazi da boravak u tom odmornom i opuštenom stanju štiti od anksioznosti, depresije i stresa. Konkretno, ljudi koji su se smejali često su prijavili da se osećaju manje opterećeni tokom stresnih životnih situacija u poređenju sa onima koji su se smejali ređe, prema ovoj studiji iz 2020.

Postavite sebi cilj da se nasmejete jednom dnevno (to je izazov za samousavršavanje iza kojeg možemo da stojimo). Pstite svoju omiljenu emisiju, pozovite zabavnog prijatelja, skrolujte kroz svoj omiljeni nalog - bilo šta što vašem danu unese dašak lakoće.

Benefiti od smeha su višestruki: smeh je koristan za vaše fizičko, mentalno i socijalno blagostanje i može pomoći u smanjenju nivoa stresa. Ljudi posebno dobro reaguju na smeh sa drugima, smeh pomaže u prenošenju naklonosti prema ljudima do kojih nam je stalo. Možete uneti više humora u svoj život iz dana u dan.  Verovali ili ne, smeh može čak povećati vašu toleranciju na bol. Osim što vam podižu raspoloženje, endorfini igraju ulogu u smanjenju bola. Pošto smeh oslobađa više endorfina, bol će vas možda malo manje mučiti.

Unos vode

Pijenje dovoljno vode je ključno za fizičko i mentalno zdravlje. Kada ne pijete dovoljno vode i dođete do blage dehidracije, vaše telo alarmira da ste u situaciji opasnoj po život i počinje da podiže te hormone stresa, posebno kortizol. To nije dobro ako se svakodnevno ponavlja, jer je kortizol povezan sa anksioznošću, depresijom i poremećajima raspoloženja.

Ako osećate žeđ ili ste preopterećeni, pokušajte da popijete čašu lepe hladne vode. Ukoliko nemate tu naviku koristite alarme da vas podsete da je voda za piće deo vaše brige o sebi.

Provođenje vremena u prirodi

- Naš mozak predaka kontroliše veliki deo našeg odgovora na stres - kaže dr Gupta. Navikli smo da nam treba vreme u prirodi. Ljudska bića su evoluirala tako da preferiraju okruženja u kojima smo imali svežu vodu, sunčevu svetlost i prirodu jer su nam oni obezbedili resurse koji su nam bili potrebni da ostanemo živi.

Danas, priroda nam ne dozvoljava samo da preživimo, ona nam pomaže da napredujemo. Provođenje čak i malih vremenskih intevala u prirodi - da, možete računati na lokalni park koji je postao vaša teretana, mesto za druženje i oaza za brigu o sebi – može u velikoj meri koristiti vašem mentalnom zdravlje. Jedna studija iz 2019. godine pokazala je da provođenje samo 20 minuta napolju značajno smanjuje nivo hormona stresa.

Izlazite napolje što je više moguće. I na taj tako dobijate prednost u onim danima kada ste "zaglavljeni unutra".

A uvek možete uneti prirodu u vaš prostor tako što ćete staviti biljku na svoj sto.

(Telegraf.rs)