Neočekivani rezultat ispitivanja leka protiv raka rektuma: Remisija kod svakog pacijenta

Ispitivanje u kom je, doduše, učestvovalo svega 18 pacijenata sa rakom rektuma, daje novu nadu

Rak rektuma, završnog dela debelog creva, jedan je od najčešćih karcinoma koji se javljaju u radno sposobnoj populaciji.

Preporučujemo

Statistike kažu da se uglavnom javlja kod osoba starijih od 50 godina, ali ne zaobilazi ni one mlađe, posebno ukoliko u porodici imaju istoriju ovog oboljenja.

Lečenje je hirurško, a ukoliko simptomi budu otkriveni u ranom stadijumu, a dijagnostika i lečenje započnu na vreme, ova vrsta karcinoma je izlečiva.

Novo ispitivanje u kom je, doduše, učestvovalo svega 18 pacijenata sa rakom rektuma, daje novu nadu - svaki pacijent ušao je u remisiju!

Uz to, svaki pacijent uzimao je isti lek, a karcinom rektuma nestao je kod svakog od njih, što je ustanovljeno specijalističkim pregledima.

"Ovo je za istoriju"

Dr Luis A. Diaz iz Memorijalnog centra za rak “Sloan Kettering”, autor rada objavljenog u New England Journal of Medicine koji opisuje rezultate, a koje je sponzorisala kompanija za lekove "GlaxoSmithKline", kaže da ne zna ni za jednu drugu studiju u kojoj je tretman lekom potpuno neutralisao rak kod svakog pacijenta, prenosi Yahoo.com

- Verujem da je ovo prvi put da se to dogodilo u istoriji karcinoma - ističe Diaz.

Dr Alan P. Venuk, specijalista za kolorektalni karcinom na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku, koji nije bio uključen u studiju, kaže kako takođe misli da je ovo prva studija koja je pokazala ovako dobre rezultate.

- Potpuna remisija kod svakog pojedinačnog pacijenta je do sada neviđena - ističe dr Venuk.

Pacijenti sa karcinomom rektuma suočili bi se sa iscrpljujućim tretmanima - hemooterapijom, zračenjem i, najverovatnije, operacijama koje bi im promenile život i mogle da dovedu do poremećaja funkcije creva, mokraće i seksualne funkcije. Nekima bi bile potrebne kese za kolostomu.

U studiju su ušli misleći da će, kada se završi, morati da se podvrgnu tim zahvatima, jer niko nije očekivao da će njihovi tumori nestati.

Ali, sačekalo ih je iznenađenje - dalje lečenje nije potrebno!

Kako je izgledalo lečenje

- Bilo je mnogo suza radosnica - kaže dr Andrea Kerkek, onkolog u Memorijalnom centru za rak “Sloun Ketering” i koautor rada, koji je predstavljen u nedelju na godišnjem sastanku Američkog društva za kliničku onkologiju.

Prema rečima dr Venuka, još jedno iznenađenje bilo je što nijedan pacijent koji je učestvovao u studiji nije imao klinički značajne komplikacije.

U proseku, jedan od pet pacijenata ima neku vrstu neželjene reakcije na lekove poput onog koji su pacijenti uzimali, a koji je poznat kao inhibitor kontrolnih tačaka. Lek je davan svake tri nedelje tokom šest meseci i koštao je oko 11.000 dolara po dozi. On, navodi Yahoo.com, demaskira ćelije raka, omogućavajući imunološkom sistemu da ih identifikuje i uništi.

Dok se većina neželjenih reakcija lako kontroliše, čak od tri do pet odsto pacijenata koji uzimaju inhibitore kontrolnih tačaka imaju teže komplikacije koje, u nekim slučajevima, rezultiraju slabošću mišića i poteškoćama pri gutanju i žvakanju.

Odsustvo značajnih neželjenih efekata, rekao je Venuk, znači da „ili nisu lečili dovoljno pacijenata ili su, nekako, ovi karcinomi jednostavno drugačiji“.

U uvodniku koji prati ovaj rad, dr Hana K. Sanof iz Centra za rak Lineberger Univerziteta Severne Karoline, koja nije bila uključena u studiju, nazvala ju je „malom, ali ubedljivom“. Ona je, međutim, dodala da nije jasno da li su pacijenti izlečeni.

Stručnjaci su, ipak, oprezni

- Vrlo malo se zna o trajanju vremena potrebnom da se sazna da li je klinički potpuni odgovor na lek jednak izlečenju - ističe dr Sanof u uvodniku.

Dr Kimi Ng, stručnjak za kolorektalni karcinom na Harvardskoj medicinskoj školi, rekla je da, iako su rezultati „izvanredni“ i „bez presedana“, treba ih ponoviti.

Inspiracija za studiju o raku rektuma došla je iz kliničkog ispitivanja koje je Diaz vodio 2017. godine, a koje je finansirao poznati proizvođač lekova. Uključivalo je 86 osoba sa metastatskim karcinomom koji je nastao u različitim delovima njihovih tela. Ali svi kanceri su imali mutaciju gena koja je sprečila ćelije da poprave oštećenje DNK. Ove mutacije se javljaju kod četiri odsto svih pacijenata obolelih od raka.

Pacijenti u tom ispitivanju uzimali su inhibitor kontrolne tačke, "pembrolizumab", do dve godine. Tumori su se smanjili ili stabilizovali kod oko jedne trećine do polovine pacijenata i živeli su duže. Tumori su nestali kod 10 odsto učesnika ispitivanja.

To je navelo dr Kerkek i dr Dijaza da se zapitaju šta bi se dogodilo ako bi se lek koristio mnogo ranije tokom bolesti, pre nego što bi rak imao priliku da se proširi?

Odlučili su se na studiju u koju su uključili pacijente sa lokalno uznapredovalim rakom rektuma - tumorima koji su se proširili u rektum, a ponekad i na limfne čvorove, ali ne i na druge organe. Dr Kerkek je primetila da hemioterapija ne pomaže delu pacijenata koji su imali iste mutacije koje su uticale na pacijente u ispitivanju 2017. Naime, umesto da se smanjuju tokom lečenja, njihovi rektalni tumori su rasli.

Možda bi, smatrali su Kerkek i Diaz, imunoterapija sa inhibitorom kontrolne tačke omogućila takvim pacijentima da izbegnu hemioterapiju, zračenje i operaciju.

Diaz je poslao upite kompanijama koje proizvode inhibitore kontrolnih tačaka da li bi sponzorisale malo ispitivanje. Mnogi su ga odbili, rekavši da je ispitivanje previše rizično. Dijaz i Kerkek želeli su da daju lek pacijentima koji mogu da se izleče standardnim tretmanima. Ono što su istraživači predložili moglo bi na kraju omogućiti raku da naraste iznad tačke u kojoj bi mogli biti izlečeni.

- Vrlo je teško promeniti standard nege. Cela mašina za standardnu negu želi da uradi operaciju - ističe Diaz.

Konačno, mala biotehnološka firma “Tesaro” pristala je da sponzoriše studiju. “Tesaro” je kupio “GlaxoSmithKline”, a Diaz je rekao da mora da podseti veću kompaniju da rade na studiji - rukovodioci kompanije su skoro zaboravili na malo istraživanje.

Prvi pacijent

Njihov prvi pacijent bila je Saša Rot, koja je u tom trenutku imala 38 godina. Prvi put je primetila rektalno krvarenje 2019. godine, ali se inače osećala dobro — ona se bavi trčanjem i pomaže u vođenju porodične prodavnice nameštaja u Merilendu.

Tokom sigmoidoskopije, prisetila se, njen gastroenterolog je rekao: „O, ne. Nisam ovo očekivao!”

Sledećeg dana, doktor je pozvao Sašu i saopštio joj da je biopsija urađena i da je reč o karcinomu.

- Potpuno sam potonula kad sam to saznala - iskrena je Saša Rot.

Uskoro je trebalo da počne sa hemioterapijom na Univerzitetu Džordžtaun, ali je njen prijatelj insistirao da prvo poseti dr Filipa Petija u Centru “Sloan Kettering”. Peti joj je rekao da je skoro siguran da njen rak uključuje mutaciju zbog koje je malo verovatno da će dobro reagovati na hemioterapiju.

Ispostavilo se, međutim, da je Rot imala pravo da uđe u kliničko ispitivanje. Da je počela hemioterapiju, ne bi imala tu priliku.

"Pogledali smo vaše rezultate. Raka više nema!"

Ne očekujući potpuni odgovor na lek, Saša je planirala da se preseli u Njujork na zračenje, hemioterapiju i možda operaciju nakon završetka studije.

- Pogledali smo vaše snimke. Apsolutno nema raka - saopštila joj je dr Kerkek.

Saši nije bilo potrebno dalje lečenje.

- Rekla sam to svojoj porodici. Nisu mi verovali - navodi Saša.

Ali dve godine kasnije, ona i dalje nema ni traga od bolesti.

(Telegraf.rs)