Prvo srce uzgojeno od tkiva iz organa svinje i ljudskih ćelija: Budućnost "pravljenja" personalizovanog srca

Srce uzgojeno pomoću biorazgradivih polimera iz organa svinje i ljudskih ćelija uskoro bi moglo da se koristi u transplantaciji kod ljudi. Predstavlja prve pokušaje uzgajanja ljudskih organa "in vitro"

Molekularni biolozi s optimizmom saopštavaju da, nakon što su videli svojim očima da srčane ćelije usklađeno kucaju u "petrijevoj posudi", u potpunosti mogu da zamisle "pravljenje" personalizovanog ljudskog srca. To je revolucionarno dostignuće u oblasti tkivnog inženjeringa i transplantacije ljudskih organa. 

Doris Tejlor, direktorka istraživanja regenerativne medicine na Teksaškom institutu za srce, rekla je da su korišćenjem sopstvenih tkiva pacijenta uspeli da stvore održivu opciju sa ćelijama svinja koje telo neće odbaciti. Ovaj inovativni metod zamene organa bi potencijalno mogao da postane redovna procedura, a ne alternativni metod "operacija u poslednjem trenutku".

Preporučujemo

- To smanjuje rizike kod pacijenata tako što eliminiše potrebu za lekovima protiv odbacivanja organa, jer se korišćenjem sopstvenih ćelija pacijenta za "uzgajanje" tog personalizovanog srca smanjuje i trošak, a ni sam pacijent nije toliko često u bolnici, tako da se poboljšava i kvalitet života pacijenta - kaže dr Tejlor.

Dr Tejlor je takođe predstavila i robota koji je naučen da unosi ljudske matične ćelije u srce "duha" u sterilnom okruženju. Prikazan je i snimak prozirnog proizvedenog srca koje postaje ružičasto nakon što je izvršeno ubrizgavanje, prenosi The Sun.

- Ovo je revolucionarna metoda u transplantaciji organa i prvi i inovativni pokušaj da se zaista izleči "ubica" broj jedan muškaraca, žena i dece širom sveta: srčana bolest - objašnjava Doris Tejlor.

Do ovog revolucionarnog rezultata došlo se nakon dugogodišnjeg rada i istraživanja. Dr Tejlor ističe da se godinama borila protiv neuspeha kako bi pronašla pravi tip ćelija u pravim količinama i pravim uslovima koji bi omogućili da te ćelije budu "srećne i da rastu". U tim neuspesima, kad god je pokušala da primeni rezultate dobijene lečenjem životinja na ljudsku biologiju, bila je neuspešno i potpuni promašaj.

- Stavljali smo ćelije u oštećene delove srca i nadali se da će to prevazići postojeća oštećenja. Nije bilo uspeha. Na kraju smo počeli da razmišljamo u pravcu toga da se rešimo lošeg okruženja i ponovo izgradimo kuću.

Godine 2008. dr Tejlor je postigla pravi uspeh kada su ona i tim sa Univerziteta u Minesoti oslobodili srce pacova od ćelija i počeli da rade sa providnim skeletom koji je ostao iza njega. Nakon ovog otkrića, dr Tejlor i njen tim prešli su na korišćenje tkiva i ćelija iz srca svinja zbog njihove anatomske sličnosti sa ljudskim organizmom.

Šta je "skela" i kako ona prerasta u organe

Transplantacija organa svakodnevno spašava živote, ali i ne toliko mali broj života se i izgubi jer potražnja za organima nadmašuje ponudu. Naučnici rade na tome da ovaj problem reše proizvodnjom zamenskih delova organa putem tkivnog inženjeringa putem novog pristupa stvaranju trodimenzionalnih uzoraka ljudskog tkiva.

Robert Langer sa "Massachusetts Institute of Technology (MIT)" i njegove kolege koristili su skelu napravljenu od biorazgradivog polimera da podstaknu ljudske embrionalne matične stanice da izrastu u određene oblike. Slične skele od istog materijala kao i rastopljivi šavovi korišćeni su i ranije za kontrolu širenja ćelija  kod odraslih ljudi kako bi se stvorilo novo tkivo. Langerov tim postavio je takozvane faktore rasta (hemijski znakovi koji stimulišu matične stanice da se diferenciraju u određeni tip ćelija) na razne delove skele. Istraživači su otkrili da su ćelije u roku od dve nedelje pokazale 3D organizaciju nalik primitivnom neuronskom, hrskavičnom ili jetrinom tkivu.

Iako stručnjaci zaključuju da "uzgoj ljudskih tkiva in vitro uliva optimizam u rešavanju problema nedostatka organa i rizika od zaraznih bolesti", upozoravaju da ostaje mnogo posla pre nego što ovaj pristup bude u potpunosti izvodljiv, ali su sigurni da nam je taj trenutak bliži nego ikada.

Kako izgleda prvo presađivanje srca genetski modifikovane svinje, pogledajte u VIDEU U NASTAVKU.

(Ona.rs/Sanja Pajević Bundalo)