Prim. dr Slavko Janković: "Spavajte od sedam do osam sati svake noći; nesanice se mogu završiti i fatalno"

Dr Slavko Janketić je govorio o uzrocima i posledicama nesanice i objasnio fenomen sleep apnee

Sve veći broj ljudi ima problem sa spavanjem, ali šta je sve ono što remeti dobar san? Koliko sati sna nam je neophodno da bismo bili zdravi? Odgovore na ova pitanja zna prim. dr Slavko Janković, neurolog i somnolog koji je ovog jutra u "Uranku" na K1 televiziji gledaocima dao dragocene savete.

Najpre, ukazao je na to da je danas teško pronaći ljude koji su dobro naspavani i istakao da je najvažnije koliko spavamo svake noći.

Preporučujemo

- Između sedam i osam sati sna noću je idealno. Savremeni život nam skraćuje vreme spavanja. I promene vremena i vremenske prilike utiču na naš život sveukupno, pa i na spavanje. Spavanje je biološka kategorija i utrenirani smo da spavamo samo noću. U prvom redu razlog je u tome jer smo slabije životinje. Čovek ima manje šanse da preživi noću od  tigra ili medveda. Glavno spavanje trebalo bi da se odvija noću, iako ima ljudi kojima spavanje popodne prija - objasnio je predsednik Srpskog somnološkog društva u "Uranku".

Kada je reč o nesanici, dr Janković istakao je da uzroci mogu biti višestruki, ali da je jedan dominantan.

- Neko se muči da zaspi, ali kada zaspi spava do ujutro. Neko može lako da zaspi ali ne može celu noć da spava u kontinuitetu bez buđenja. Sve se to definiše kao insomnija ili nesanica. Nesanicu treba posmatrati kao posledicu, a ne kao uzrok. Pacijenti mi često govore: Nesanica je kriva za za sve moje tegobe, a u stvari je obrnuto. U više od 90 odsto slučajeva ljudi imaju psihičke probleme koji im utiču na san - depresiju ili frustraciju, neki problem. Kada se problem ukloni, a najčešće je reč o depresiji, ljudi počnu dobro da spavaju. Neraspoloženje jeodgovorno za to što neko ne može da spava - kazao je neurolog i somnolog na televiziji K1 ovog jutra.

Melatonin

Kada je reč o melatoninu koji mnogi koriste kako bi im pomogao da spavaju, dr Janković kaže da on nije od velike pomoći.

- Melatonin je prirodni hormon koji se luči sa gašenjem svetla, na početku spavanja. On ima somniferno dejstvo, ali on slabo dovodi do spavanja, jer je inače prirodno prisutan. Ljudi misle da ako uzmu melatonin u vidu preparata da će im pomoći, ali pravu nesanicu neće izlečiti. Najčešće su potrebni lekovi koji proizvode spavanje, ali ne sedativi i bensedini jer oni razbijaju strukturu spavanja. Oni vas uspavaju ali razbijaju strukturu sna, baš kao i alkohol, pa se ujutro probudite mamurni. Postoje lekovi somniferi koji izazivaju celonoćni san, vrlo su jeftini, deluju šest do šest i po sati i ujutro se izluče urinom. Ne izazivaju zavisnost, to radi bensedin. Ako naglo ostavite bensedin nakon dužeg uzimanja dobićete epileptični napad - upozorio je dr Slavko Janković.

- Somniferi se ne "sudaraju" sa drugim lekovima i vrlo su bezbedni. Mogu da izazovu mesečaranje ali samo ako se koriste u periodu dužem od mesec ili dva. Inače se uzimaju deset dana u kontinuitetu i to u dogovoru sa lekarom, a ne kada ljudi misle da im je zgodno.

Nesanica

Nesanica koja traje do tri meseca smatra se benignim poremećajem.

- Traži se uzrok i ako se ukloni - počinjemo da spavamo. Ako je duža od tri meseca i javlja se više od tri do četiri puta nedeljno, to je ozbiljno i potrebna je obratiti se lekaru. Nesanice se mogu završiti i fatalno. Svi pacijenti koji imaju nesanicu imaju i depresiju. Prema nalazima od pre sedam ili osam godina ustanovljeno je da je i jedan hormon odgovoran za nesanicu. Povećana je kod nekih ljudi količina tog neurotransmitera koji ih drži budnima, i postoje lekovi koji smanjuju njegovu količinu. Ipak, najčešće se radi o depresiji, o strukturi ličnosti, o neprijatnim događajima koji uzrokuju nesanicu. Tesla je spavao svega dva i po sata, bar tako piše u knjigama, i postoje ljudi koji kratko spavaju, kao i oni koji su dugospavači, ali to su krajnosti i ti ljudi su retki.

Sleep apnea

Prim. dr Slavko Janković, neurolog i somnolog, ovog jutra u "Uranku" kazao je da je sleep apnea prisutna kod 4 odsto žena i 6 odsto muškaraca.

- Ukoliko se disanje prekine više od 15 puta tokom jednog sata, to zahteva lečenje. Nakon pedesete godine ta kriva naglo raste pa oko 40 odsto muškaraca hrču i prestaju da dišu tokom spavanja. Hrkanje nije strašno ali prekidi disanja jesu. Sleep apnea je multisistemsko oboljenje. Pre više od 30 godina ustanovljeno je da je to bolest. Ako se prekida disanje, telo trpi posledice kao što su: visok krvni i plućni pritisak, nedostatak krvi koja dolazi u srce, može se doživeti infarkt srca ili mozga, i sleep apnea vodi u šećernu bolest - objasnio je dr Janković.

- To je jedna od retkih bolesti koja može potpuno da se izleči, a samim trenutkom početka lečenja bolest se dalje neće razvijati. Postoje aparti koji se zovu CPAP, to je maska koja se poveže sa aparatom, nosi se tokom spavanja, i nema hrkanja i prekida disanja. Aparat i masku trebalo bi koristiti i tokom dnevnog spavanja. Gojaznost je takođe jedan od uzroka ove bolesti. Hrkanje, ako ga ne prati prekid disanja, nije opasno. Gojazni hrču, jer im stomak pritiska disajne puteve.

(Telegraf.rs)