CBD nije droga – 10 predrasuda o kanabidiolu

Nova kolumna prof. dr Nenada Dikića u vezi je sa supstancom CBD koja kod nas nije legalizovana, a u drugim delovima sveta jeste

Nakon nekoliko članaka o CBD koje sam napisao o košarkašu koji je koristio CBD ili o NBA igraču koji je bio više u pravu od lekara,  ili o dozama koje su adekvatne za uzimanje CBD-a , kao solidnog kliničkog i ličnog iskustva, čini mi se neophodno da napišem nekoliko redova o kanabidiolu.

Prvo i najvažnije, CBD i kanabidiol nisu droga i nemaju nikakvo psihogeno dejstvo. Pošto u današnje vreme ima mnogih koji su imali sopstveno tumačenje, Evropski sud pravde (predmet C-663/18) je 19. novembra 2020. godine to zvanično potvrdio.

Preporučujemo

Pored toga kanabidiol nije na Listi zabranjenih doping supstanci, za razliku od tetrahidrokanabidiola ili THC koji jeste. Međutim, važno je da aktivni sportisti ne koriste CBD ulje ukoliko nisu apsolutno sigurni u proizvođača i procenat THC-a zbog doping kontrole.

Drugo, podjednako važno, jeste da se kanabidiol uspešno upotrebljava u lečenju različitih stanja i bolesti, počevši od bolnih stanja (od hroničnog bola do metastatskog), simptoma multiple skleroze, epilepsije, glavobolja, migrene, iritabilnih creva, pa sve do anksioznosti, Parkinsonizma i problema sa spavanjem. Naravno, lista indikacija je mnogo duža i o tome svakako treba razgovarati sa doktorom.

Treće važno i potpuno neobjašnjivo je činjenica da ljudi imaju svoj endokanabinoidni sistem (ECS). ECS se sastoji od kanabinoidnih receptora, endogenih kanabinoida (2-arahidonoil glicerol (2-AG) i arahidonoil etanolamid) i enzima odgovornih za sintezu i razgradnju endokanabinoida. Najzastupljeniji kanabinoidni receptori su CB1 i CB2, ali nažalost, o tome ne samo da ne uče studenti medicine, već ni klinički farmakolozi, što je nerazumljivo jer je ECS široko rasprostranjen neuromodulator koji igra važnu ulogu u razvoju centralnog nervnog sistema, sinaptičke plastičnosti i odgovoru na endogene i ekološke nadražaje. CBD ne prouzrokuje neželjene efekte, tačnije u preporučenim dozama ne dovodi do negativnih pojava.

CBD je za sada registrovan kao lek u lečenju epilepsije i konvulzija u SAD.

Proizvodnja CBD, tačnije konoplje ili biljke Canabis sative, jeste najbrže rastuća industrija u razvijenim zemljama sa nekih 21% godišnje, a procenjuje se da će preći 47 milijardi do 2028. godine. Kuriozitet je da je Jugoslavija proizvodila 30% evropske proizvodnje, a da danas bivše jugoslovenske republike nisu ni u prvih 20 zemalja Evrope.

Termin medicinska marihuana i CBD nisu isti, jer medicinska marihuana ima u sebi THC, a CBD nema i ne treba mešati ta dva pojma, pošto se suštinski razlikuju.

Od 51 evropske države CBD nije legalizovan u 12 među kojima je i Srbija

Pored upotrebe u industriji hrane, tekstilnoj i građevinskoj industriji i industriji papira, konoplja ima izvanredan značaj u uklanjanju CO2, smanjenju poljoprivrednih bolesti, sprečavanju erozije tla, povećanju biodiverziteta i znatnog smanjenja zahteva za upotrebu pesticida.

Konačno, politički program koji bi prepoznao značaj i legalizovao CBD bi imao siguran glas više od pola miliona stanovnika Srbije kojima bi CBD pomogao u lečenju osnovne bolesti.

Zbog svega je za kraj možda najprikladnije više puta izrečena misao u korist legalizacije - CBD nas ne čini drogiranim već pomaže da budemo i ostanemo zdravi.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum