Stručnjak otkriva da li soda bikarbona "ubija" pesticide na voću i da li treba odstraniti koru

Novica Miletić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, rekao je da su pesticidi sredstva koja se koriste za suzbijanje štetnih bioloških agenasa, a to su prouzrokovači biljnih bolesti i štetočina

Postoje li ostaci pesticida opasnih po zdravlje u jagodama, luku, salati? Zelene pijace su prepune tih namirnica i raznih drugih vrsta voća i povrća.

Potencijalno prisustvo štetnih supstanci u njima brine mnoge potrošače. Novica Miletić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže za RTS da bi pesticidi morali da se primenjuju pravilno, a da je stav agronoma da soda bikarbona prilikom pranja ne može da odstrani pesticide.

Preporučujemo

Novica Miletić je rekao da su pesticidi sredstva koja se koriste za suzbijanje štetnih bioloških agenasa, a to su prouzrokovači biljnih bolesti i štetočina.

- Te bolesti mogu da naprave štete, a kada ih tretiramo sa pesticidima, očuvamo prinos. Sa pesticidima ne povećavamo prinose, jer se oni postižu navodnjavanjem ili đubrenjem azotom. Štetočinama je hrana prvo dostupna, kao što se prvo jabukama hrani jabukin smotavac, prvo se on hrani, pa čovek. Mi moramo da primenjujemo pesticide, a da bismo izbegli potencijalnu opasnost, pesticidi moraju da se primenjuju pravilno - navodi Miletić.

To znači, dodaje, da se primenjuju u optimalno vreme.

- Ako se pogreši, imaćemo štete, to je sa aspekta očuvanja. Sa aspekta zdavlja ljudi moramo da koristimo jedinjenja koja su registrovana i ona koja su dozvoljena u EU. Ministarstvo, kada registruje preparate, registruje one koje su dozvoljene u EU - ističe on.

Prema njegovim rečima, proizvođači moraju sve to da ispunjavaju i da se pridržavaju karence, vremena koje bi trebalo da prođe od tretiranja do berbe.

- Imamo jedinjenja koja imaju karencu tri dana ili karencu za trulež od sedam dana, tako da proizvođač može da bira. Ako se na ovakav način u optimalno vreme primenjuju pesticidi, nema opasnosti - ukazuje Miletić.

Kontrola na inspekcijama

Sama kontrola je, kaže, na državnim institucijama i inspekcijama.

- Uzimaju se uzorci na pijacama. Često su ti uzorci bili ispravni koliko smo pratili u poslednje vreme. Mi kada izvozimo voće i povrće, analize ostataka pesticida se rade, i ovde i od strane uvoznika. Ako je plod lep, stoji da je tretiran, ali ako je optimalno rađeno, tu ne sme da bude ostataka. Isto tako, ako je plod crvljiv i to nije stopostotni znak da jabuka, ako je jabuka u pitanju, nije tretirana. Pre je razlog da nije na vreme tretirana - kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miletić.

Što se tiče izbora zemljišta, posebno o voću, rade se analize zemljišta.

- Izduvni gasovi nisu samo problemi kod nas. U Južnom Tirolu su voćnjaci pokraj auto-puta. U našim uslovima, imamo prilično zdravo zemljište sa aspekta zdravlja ljudi - kaže Miletić.

Ne treba, dodaje, koristiti zagađenu vodu ešerihijom.

- Mi inače voće moramo da peremo. Jedanim delom može da se ukloni bakterija, a i pesticidi koji su na površini. Stav agronoma je da soda bikarbona ne može da odstrani pesticide. Ja nikada lično nisam koristio sodu bikarbonu. Jedno normalno pranje voća i na taj način će se deo pesticida koji je na površini otkloniti. Isto tako, nije potrebno prati po 15 minuta voće, jer ako biste svako voće prali po 15 minuta, dan bi vam otišao - navodi profesor.

U Srbiji tehnologiju premazivanja voća voskom zbog dugotrajnog transporta nismo razvili.

- Što se pojavi taj masni deo na plodu, posebno kod greni smita, to je prirodno lučenje masnih kapi da bi se plod štitio, da manje isparava i da može duže da stoji - ukazuje Miletić.

Kada je reč o tome da se ljušti kora voća, kaže da je tačno da se u kori nalaze hranljive materije.

- Kora je skoro najhranljiviji deo. Tačno je da jedan deo pesticida može da se nađe i u kori. Zdravije je da se pojede jabuka sa korom nego da se oljušti - zaključuje Miletić.

(Telegraf.rs)