Stručnjaci otkrivaju da li su bolesti štitaste žlezde nasledne: Na ove simptome obratite pažnju

Pojačana aktivnost štitaste žlezde je 10 puta češća kod žena nego kod muškaraca

Ponekad lekari govore suviše stručno i nerazumljivo za pacijente kada opisuju probleme sa štitastom žlezdom.

Dobra komunikacija i razumevanje između lekara i pacijenta je od velike važnosti i vodi ka boljem ishodu lečenja. "Da li razmete štitastu žlezdu?" naziv je ovogodišnje svetske kampanje kojom se obeležava Međunarodna nedelja štitaste žlezde u celom svetu od 22. do 28. maja, a koja se u Srbiji sprovodi u organizaciji Srpskog tiroidnog društva, uz podršku kompanije Merck i udruženja pacijenata "Krila u nama" kako bi najširoj javnosti ukazali na poteškoće sa kojima se suočavaju pacijenti i zdravsteni radnici i da im pomognu da bolje razumeju jedni druge.

Preporučujemo

- Svaki deseti građanin Srbije ima neki problem sa radom štitaste žlezde, a još mnogo njih ima problem koji nije dijagnostikovan. Zato je važno podići svest kod ljudi na koje simptome treba da obrate pažnju i na vreme se jave lekaru - kaže prof. dr Miloš Žarković iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Na pitanje da li je bolest štitaste žlezda nasledna, prof. dr Miloš Žarković odgovara:

- Naslednost u klasičnoj formi je relativno retka. Postoje nasledni sindromi, međutim, pre svega, nasledna je sklonost. Dakle, morate da imate odgovarajuću genetiku, ali ona nije dovoljna. Pored genetike potreban je i faktor spoljne sredite. Postoje određeni faktori spoljne sredine koji doprinose tiroidnim bolestima. Na određene spoljne faktore možemo da utičemo, na primer da unosimo dovoljnu količinu gvožđa, selena, a u trudnoći je posebno važan jod - ističe dr Žarković.

Ono što svi stručnjaci naglašavaju je važnost otvorene komunikacije između pacijenta i doktora.

- Dobra komunikacija između vas i vašeg lekara je od vitalnog značaja. Kada je komunikacija dobra, pacijenti i njihovi lekari su u stanju da poštuju jedni druge, dele osećanja, vode otvorene i iskrene diskusije i dogovore se o pravim ciljevima lečenja i nege. Kao rezultat toga, studije su pokazale da dobra komunikacija dovodi do boljih ishoda lečenja - kaže prof. dr Biljana Nedeljković Beselin iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Doktorka Nedeljković Beselin naglašava da je važno spomenuti i promene u veličini štitaste žlezde, koje, kako kaže, u većini slučajeva primeti ili pacijent ili njegova okolina.

- Struma ili gušavost označava svako povećanje štitaste žlezde koje može da se dokaže klinički. U užem smislu termin struma odnosi se na povećanje štitaste žlezde bez poremećaja njene funkcionalne aktivnosti. Promene se najčešće uočavaju ultrazvučnim pregledom, a prvo pitanje koje pacijent postavi je "I, kako se to leči?". Međutim, prvo moramo da proverimo koliko je štitasta žlezda velika, da li potiskuje susedne ograne, moramo da procenimo da li su promene maligne ili beninge. Ako je promena beninga i mala, uglavnom se stanje samo prati, a ako je promena velika i maligna, pacijent u većini slučajeva ide na operaciju. Na sreću, uglavnom nam se javljaju pacijenti koji imaju beningne promene - ističe prof. dr Biljana Nedeljković Beselin.

Procenjuje se da više od 1,6 milijardi ljudi u riziku od poremećaja štitaste žlezde, a da je više od 120 miliona ljudi bez dijagnoze, sa simptomima kao što su umor, gojaznost i depresija.

- Simptomi poremećaja rada štitaste žlezde, jednog od najčešćih oboljenja u svetu, često se javljaju zamaskirani, da ih nismo ni svesni. Nelečeni problemi sa štitastom žlezdom mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su problemi sa srcem, mentalnim zdravljem i neplodnošću - kaže prof. dr Jasmina Ćirić iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Pojačana aktivnost štitaste žlezde je 10 puta češća kod žena nego kod muškaraca. Najčešće je prisutna kod ljudi starosne dobi između 20 i 40 godina, mada se može pojaviti i u bilo kom drugom životnom dobu.

Bojana Jedoksić, osnivač udruženja pacijenata "Krila u nama", napominje da pacijenti dijagnoze ne traže na internetu, jer to samo može da uspori ceo proces kvalitetnog lečenja.

- Bolest je takva da može da dovode do brojnih komplikacija, zato je važno podizanje svesti. Udruženje pacijenata "Krila u nama" je postalo član Međunarodnom svetskog udruženja, to je udruženje koje u svom "gnezdu" ima više od 50 asocijacija širom sveta. Došli smo zaključka da je odnos pacijent - doktor veoma važan. Reč "komunikacija" je latinskog porekla i doslovan prevod je "učiniti nešto zajednički", a u našem slučaju pacijent i lekar bi trebalo da budu na istom nivou, odnosno da doktor govori tako da pacijentu bude jasnije sve o bolesti. Želimo da ukažemo na važnost i neophodnost jasne, dvosmerne i konstruktivne razmene informacija između doktora i pacijenta, ali i drugih zdravstvenih radnika u komunikacijskom nizu - ističe Bojana Jedoksić.

Na šta ukazuju gubitak težine, ansksioznost, umor, gojaznost...

Hipertireoidizam je previše aktivna štitasta žlezda i nastaje kada se u krvotok izluči previše hormona štitaste žlezde, što dovodi do ubrzanog metabolizma u telu. Ključni simptomi mogu da budu: gubitak težine, ansksioznost i povećano znojenje.

Hipotireodizam je suprotno stanje od hipertireodizama - nedovoljno aktivne štitaste žlezde. To znači da štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, što dovodi do usporavanja metabolizma, a ključni simptomi mogu biti: umor, gojaznost i depresija.

Grejvsova bolest je najčešći uzrok hipertireoizma, ona čini više od 70 odsto pacijenata sa hipertireozom. To je autoimuna bolest u kojoj imunološki sistem greškom napada štitastu žlezdu, uzrokujući njen rast i njenu preveliku aktivnost. Ljudi sa Gravesovom bolešću imaju primetno istaknute ili ispupčene oči, zbog podizanja očnih kapaka. Neki pacijenti imaju oštećen prednji deo vrata zbog uvećane štitaste žlezde, poznatiji kao "gušavost". Veličina varira od osobe do osobe i u većini slučajeva ne izaziva nikakve simptome. Kod ozbiljnih slučajeva, simptomi mogu da uključuju kašalj, stezanje u grlu, promuklost i teškoće sa gutanjem i disanjem. U većini slučajeva gušavost nije kancerogena, ali u jednom od 20 slučajeva može biti znak raka štitaste žlezde.

(Telegraf.rs)