Svaka petnaesta osoba u Srbiji ima neku vrstu duševnih smetnji: Pandemija uticala na anksioznost i depresiju

Dvostruko više depresivnih nego 2013. godine

Pandemija korona virusa dovela je do porasta anksioznih i depresivnih poremećaja u Srbiji, saglasni su psihijatri. O tome šta pokazuju poslednja istraživanja, koliko i kako nam je pandemija virusa korona uticala na mentalno zdravlje ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 govorili su psihijatri iz Beograda i Kragujevca prof. dr Olivera Vuković i prof. dr Goran Mihajlović.

- Nema dileme da je pandemija dovela do porasta anksioznih i depresivnih poremećaja, jer su se ljudi prvi put suočili sa jednom tako velikom pandemijom, sa izolacijom, pretnjom smrću i morali su da traže odgovore – kazao je u „Uranku“ prof. dr Goran Mihajlović.

Preporučujemo

- Vrlo često su odgovori u nama samima. Pandemija je dala mogućnost da se ljudi malo više pozabave sobom i povedu dijalog sa sobom. Jedna velika istina uklesana je na hramu u Delfima pre 2.000 godina. Na jednom stubu pisalo je: „Upoznaj samog sebe“, a na drugom stubu: „Ljubav sve pobeđuje“. Ne smemo zaboraviti ni nedostatak komunikacije i strah za egzistenciju. Nemaju svi ljudi mehanizme da se od toga odbrane.

Zbog specifičnih uslova življenja u prethodne dve i po godine, kao i usled protivepidemijskih mera, zaživela je jedna nova vrsta psihijatrije.

- Reč je o telepsihijatriji, odnosno o psihološkoj pomoći na daljinu. Kada intenzitet simptoma anksioznosti i depresije počne da utiče na ponašanje i funkcionisanje čoveka, tada je stres doveo do anksioznog ili depresivnog poremećaja i tu je potrebno prepisati ili terapiju ili lekove. Nije retkost ni da pacijentu „prepišemo“ druženje, provod, razonodu i to je prva mera u tretmanu stresa. Najbolje se protiv svih problema borimo fizičkom aktivnošču, boravkom u prirodi, druženjem. Ali, nekada to nije dovoljno – kazao je dr Mihajlović na televiziji K1.

Njegova koleginica iz Beograda, prof. dr Olivera Vuković, kazala je da je Srbija prvi put sprovela istraživanje o tome koliko osoba u našoj zemlji pati od psihičkih poremećaja.

- Sprovedeno je veliko istraživanje tokom pandemije na čelu sa Fondom za nauku, kako bismo objektivno videli koliko osoba u našoj zemlji, na reprezentativnom uzorku, boluje od duševnih poremećaja. Rezultati su pokazali da svaka petnaesta osoba u Srbiji ima neku vrstu duševnih smetnji. To je prvo ovakvo istraživanje u Srbiji i rezultati se poklapaju sa situacijom koja je na delu i u Skandinaviji, na primer. Procenat osoba koje boluju od depresije je tokom pandemije bio 5,2 i možda na prvi pogled to ne deluje kao mnogo, ali kada se prevede u brojeve, to je veliki broj ljudi kojima je potrebna pomoć. Imamo dvostruko povećanje broja osoba obolelih od depresije u odnosu na 2013. godinu. Uprkos ovakvom povećanju, zanimljivo je da depresija nije u vrhu te negativne liste, već je to zloupotreba alkohola.

O stresu

Prof. dr Olivera Vuković kazala je da nije svaki stres loš.

- Kada je reč o kovid-stres sindromu, stresu koji je izazvala pandemija, on nije pokazao posebne posledice, već je više reč o kombinaciji mikrostresora, odnosno skupa svih neizvesnosti sa kojima živimo. Nema života bez stresa, i stres je dobar „začin“, odnosno, ume to da bude i tada govorimo o pozitivnom stresu. Naučnici pre 100 godina nisu mogli da se bave pitanjem stresa, jer je to relativno nov pojam koji se pojavio nakon Drugog svetskog rata. Stres podrazumeva način na koji se organizam adaptira na promenu okolnosti. Stres je potpuno normalan, adaptivni mehanizam. Ali, ako predugo traje i iscrpljuje organizam i kumulativan je, to je problem. To dovodi do sloma sistema.

(Telegraf.rs)