Svaki stanovnik Srbije baci 83 kilograma hrane godišnje: Prednjačimo u odnosu na ostatak sveta

Oko 350 evra vrednost je godišnje bačene hrane po domaćinstvu u Srbiji

Četvoročlana porodica u Srbiji godišnje baci hranu vrednu više od 40.000 dinara. Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u našoj zemlji se godišnje bace 83 kilograma hrane po stanovniku. To je devet kilograma više od svetskog proseka.

Profesorka Jagoda Jorga jutros je na K1 televiziji kazala da to nije vest od juče, već da je situacija takva i kod nas i u celom svetu već dve ili tri decenije.

Preporučujemo

- U proseku se baci od 30 do 40 odsto ukupne hrane koja cirkuliše, i to su podaci na svetskom nivou. Amerikanci su vodeći u bacanju hrane. Za mene je uvek bilo iznenađenje što i Japanci i Šveđani bacaju hranu.

Oko 350 evra vrednost je godišnje bačene hrane po domaćinstvu u Srbiji, a u Engleskoj je oko 700 funti. Oni su poznati po tome da su štedljivi i uvek mi je bilo čudno zašto se toliko hrane baca. I nemam odgovor - kazala je prof. dr Jagoda Jorga.

Objasnila je danas da se podaci dobijaju najverovatnije u anketama, po kućama.

- Ne znam tačnu metodologiju tih istraživanja, ali znam da se ti podaci i brojke odnose i na restorane i velike trgovinske lance, nisu samo domaćinstva u toj računici. Postoji jestivi i nejestivi deo hrane koji se baca. Mnogo toga bacite dok očistite luk ili krompir.

Kod Engleza, na primer, 70 odsto ukupno bačene hrane čini krompir. Oko 60 ili 70 odsto ukupno bačene hrane otpada na domaćinstva - rekla je dr Jorga.

Dr Jorga kazala je da je kod hrane dobro to što može da se koristi kao biogorivo.

- Zašto ne bi postojao kontejner za hranu, kao što postoje i za plastiku, metal...? Rešenja su donacije hrane, upotreba hrane za zelenu energiju i kompostiranje, da se pravi đubrivo. Ali, to zahteva organizovanu akciju, društvenu i institucionalnu.

Mi jednostavno imamo takvu kulturu da u kućama imamo previše hrane. Kada bih pitala majku zašto imamo viška hrane, odgovorila bi mi: "Pa ako neko dođe." To se podrazumeva, da se ima hrana za zvane i nezvane goste - kaže dr Jorga.

"Upotrebljeno ulje završi u kanalizaciji, a kancerogeno je"

Prof. dr Jagoda Jorga kazala je da upotrebljeno ulje završi u kanalizaciji iako je kancerogeno.

- Dva ili tri puta upotrebljeno ulje je izvor ozbiljno kancerogenih materija. Prikupljanje iskorišćenog ulja u svetu je mnogo bolje rešeno nego kod nas. Moraju postojati posude u kojima se skuplja.

Zamislite koliko bi tog ulja imali samo restorani, a puna su nam usta priče o biodizelu i zelenim izvorima energije. Ulje je izvor esencijalnih masnih kiselina koje su nam neophodne za rast i razvoj, ali ono postaje problematično ako se upotrebljava dva ili tri puta. Moj problem sa uljem u ishrani je količina koja se koristi. Mala količina je u redu, ali mi preterujemo. Friteze i spremanje hrane u dubokom ulju nikako nije dobro, prevashodno pohovanje - naglasila je dr Jorga.

Kako bi trebalo da izgleda ručak?

Dr Jagoda Jorga kazala je da je bolje detetu dosuti hranu, nego pretrpavati tanjir.

- Kada je reč o idealnom obroku za odrasle, i njegovoj količini, ovako bi trebalo da izgleda tanjir:

Imajte male tanjire i sipajte relativno male porcije. Valjalo bi razvijati naviku jedenja u porcijama, i preporuka je da nikada sva hrana ne stoji na stolu, da se ne bi dosipalo.

Raznovrsna ishrana je ključna. Tanjir za ručak trebalo bi da na polovini ima sveže povrće, četrvtina da bude izvor proteina (riba ili meso) i četvrtina žitarice. U gramima to izgleda ovako: Oko 150 do 200 grama mesa ili ribe, oko 300 grama povrća i stotinak grama žitarica. Oko 600 grama ukupno je obrok.

Zamrzavanje

Dr Jorga je rekla da je u toku proteklih praznika većina ljudi sigurno pripremila više hrane nego što je to bilo potrebno.

- Svu tu hranu trebalo bi zamrznuti i to u količinama koje ćete pojesti. To je racionalno ponašanje kada je hrana u pitanju. Većina hrane trpi da bude zamrznuta, ali jednom. Hranu bi trebalo zamrznuti što pre i ona koja ima malo vode može duže da bude zamrznuta. Ali, hranu iz zamrzivača trebalo bi pojesti u narednih mesec dana, a najbolje u nedelju do dve od trenutka zamrzavanja. Dugim stajanjem hrana gubi hranljiva svojstva - kazala je dr Jorga.

- Često govorimo o glikemijskom indeksu namirnica, a ne znamo da bi beli hleb trebalo da zamrzavamo. Kada ga odmrznete i istostirate, njegov glikemijski indeks je mnogo bolji nego kada ga jedete svežeg - zaključila je dr Jorga.

(Telegraf.rs)