4 razloga zašto bi zelena salata trebalo da se nađe na vašoj trpezi svaki dan

Zelena salata je lagan i zdrav obrok prepun minerala i vitamina od kojih su neki bitni za razmenu materija, funkcionisanje nerava, jačanje imuniteta

Foto:Pixabay

Zelena salata, njene mnogobrojne vrste, svrstavaju se u glavičaste salate, rimske salate i lisnate salate. Najtraženija salata je i danas kao i ranije glavičasta zelena salata, koja se kod nas gaji već vekovima. Danas je možemo kupiti tokom cele godine, ali je ipak najlepša ona koja se prodaje i jede kada dođe proleće.

Zelena salata sadrži vitamine A i C, a od minerala ima gvožđa, kalcijuma, cinka, bakra, magnezijuma i fosfora. Vitamini B1, B2, B6, koji su neophodni za razmenu materija i funkcije nerava, a takođe za stvaranje belančevina, sadržani su u svim zelenim salatama.

Tamnije zeleno lišće salate bogatije je vitaminom A od svetlijeg. Dakle, pravilnim izborom salata snabdevamo se u dovoljnoj meri svim onim što je organizmu potrebno.

Ukoliko zelena salata nije često na vašoj trpezi, vreme je da promenite svoje navike. Pogledajte neke od razloga da u jelovnik češće unesete baš zelenu salatu.

1. Održava optimalan nivo kiselosti organizma

Minerali u zelenoj salati pomažu otklanjanje toksina iz organizma i održavaju optimalan balans kiselosti. Ovo je značajno jer dobar nivo kiselosti daje telu energiju, pruža miran san i povoljno utiče na kožu.

2. Vlakna poboljšavaju probavu

Povrće sadrži dosta vlakana, koji su dobri za varenje. Konzumiranje salate pomaže u borbi sa zatvorom, a vlakna iz salate će vam obezbediti zdrav nivo holesterola, što je važno u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti.

Foto:Pixabay

3. Jača imunitet

Salata je dobra za imunitet jer sadrži magnezijum, kalijum, kalcijum i fosfor. Ovi minerali smanjuju štetni uticaj slobodnih radikala u telu, pa tako štite od virusnih infekcija i sličnih bolesti. Takođe, velika količina vitamina C povoljno deluje na imunitet.

4. Može da reguliše krvni pritisak

Zelena boja salate potiče od hlorofila koji ima blagotvorno dejstvo na krvne sudove, a veruje se da može da reguliše krvni prisitak, kao i da podstiče aktivnost srčanog mišića.

Video: Hrana kao lek: Da, moguće je, jer ono što jedete pravi razliku da li ste zdravi ili bolesni

(Telegraf.rs)