Proverite da li ste u riziku od predijabetesa: Ne daje simptome, a ima ga 10 odsto ljudi u Srbiji

Dominantni uticaj na pojavu predijabetesa imaju faktori kao što su nezdrave navike u ishrani i nedostatak fizičke aktivnosti

Svi su čuli za dijabetes, mnogo je onih koji se bore protiv insulinske rezistencije, trudnice mogu da se suoče sa gestacijskim dijabetesom, ali mali broj ljudi mimo zdravstvene struke zna šta je predijabetes.

Reč je o stanju - ne i dijagnozi - u kom vrednosti šećera u krvi mogu da budu iznad normalnih, ali nisu toliko visoke da bi ukazale na dijabetes. One mogu da budu uvod u dijabetes, uz ostale faktore rizika, ali isto tako, uz promenu životnih navika i upotrebu leka mogu da spreče dodatne zdravstvene komplikacije.

Preporučujemo

- Problem sa predijabetesom je što nema nikakvih simptoma, pa većina ljudi nije ni svesna da treba i da može da reaguje - kaže akademik prof. dr Nebojša Lalić sa Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije.

Prema njegovim rečima, ako kratak test u vidu upitnika pokaže da ste u riziku za pojavu predijabetesa i dijabetesa, neophodno je obratiti se lekaru.

- Na osnovu analiza krvi biće utvrđeno da li osoba ima predijabetes i da li je dovoljno da promeni životne navike ili je potrebno da uz to dobije i terapiju. Dobra vest je da predijabetes može da bude rano otkriven i da je moguće na vreme sprečiti brojne posledice po vaše zdravlje. Zato i kažemo da je predijabetes poziv na promene - ističe prof. dr Lalić.

U svetu, svaka deseta osoba ima predijabetes. Slična je situacija i u Srbiji, posebno zbog pandemije korona virusa, jer su mnogi promenili životne navike i okrenuli se neaktivnom životnom stilu.

- Zbog nezdravog načina života, do 2040. godine pola milijardi ljudi na planeti će živeti sa predijabetesom - kaže prof. dr Aleksandra Jotić sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti mezabolizma Kliničkog centra Srbije.

- Dominantni uticaj imaju faktori kao što su nezdrave navike u ishrani i nedostatak fizičke aktivnosti, a koje se mogu promeniti.

U faktore rizika spadaju višak kilograma, odnosno gojaznost, godine, pozitivna porodična anamneza na dijabetes, fizička neaktivnost, poremećaj masnoća u krvi, policistični jajnici, gestacijski dijabetes, povišen krvni pritisak, ali i iznenadno dobijanje kilograma u kratkom vremenskom roku.

Stručnjaci poručuju da ste, ukoliko saznate da imate predijabetes, uradili dobru stvar, jer ovo stanje može da se rano otkrije, često i samo uz promenu životnih navika.

- Ali, jako je važno da ako ga imate budete svesni predijabetesa i uz lekara sačuvate vaše zdravlje - kaže prof. dr Teodora Beljić Živković sa KBC “Zvezdara”.

Sportski trener i nutricionista Lara Bojanić podseća da je kod predijabetesa uvođenje malih promena u ishrani i fizičke aktivnosti od ključnog značaja.

- Fizička aktivnost pomaže vašem telu da bolje kontroliše nivo šećera u krvi. Samo 30 minuta dnevno umerenog do brzog hoda, pet dana u nedelji, može da pomogne u sprečavanju nastanka predijabetesa. Male promene u dnevnim navikama mogu mnogo da doprinesu vašem zdravlju - poručuje Bojanić.

(Telegraf.rs)