Dijagnozu endometrioze pomešali sa bipolarnim poremećajem: Marija se godinama lečila antipsihoticima

Dugu borbu do tačne dijagnoze ova devojka je vodila potpuno sama, bez imalo razumevanja stručnjaka za njen problem

Marija je u kasnim dvadesetim i živi sa endometriozom. Prvu menstruaciju dobila je sa 9 godina. Svaku je teško podnosila, jer kada bi se pojavio bol, bio je nepodnošljiv i razoružavajući. Kada je napunila 14 godina, otišla je kod doktora zbog obilnih menstruacija i, kao i svima, date su joj kontraceptivne pilule.

Potom je menstruaciju imala samo dva puta godišnje, a neko vreme problemi i bol su nestali. Brzo je došao i fakultet, odnosno period kada se nenormalni bol vratio. Osećala je da nešto nije u redu, ali se tešila time da je bol normalan, pritom je osećaj bio drugačiji, pa ga nije povezivala sa onim iz detinjstva. Otišla je u studentski zdravstveni centar po pomoć, a tokom sati koje je provela tamo, svaki doktor koji ju je pregledao, počeo je polako da prebacuje razgovor sa njenih simptoma na njene reakcije, što implicira da je raspoloženje u kojem je bila stvaralo bol, a ne obrnuto.

Preporučujemo

Oni su videli njene suze i bes i odmah su kategorisali njene probleme kao u "probleme glavi" i time u potpunosti odbacili postojanje fizičkog bola. Ordinaciju je napustila sa kutijom antidepresiva.

Antidepresivi su zamenjeni za antipsihotike

Psihijatrijsku ordinaciju napustila je bez razumevanja cele situacije i bez informacija o tome zašto je ovakvo lečenje neophodno. Tek kasnije rečeno joj je da ima dijagnozu bipolarnog poremećaja.

To su objasnili iznoseći sledeće: dve nedelje u mesecu (kada je imala bolove) bila je izuzetno slaba, mrzovoljna i generalno se loše osećala i psihički i fizički, a druge dve nedelje u mesecu (kada su bolovi prestali) osetila je pojačan osećaj olakšanja. Sve ovo bilo je slično tipičnim ekstremnim promenama raspoloženja koje se vide kod bipolarnog poremećaja. Provela je sledećih pet godina suočavajući se sa bipolarnošću i stigmom u vezi sa bolešću.

Godinama nakon što je diplomirala, pojavila se nova i specifična vrsta bola: pulsiranje u karlici, probadanje sa leve strane (u levom jajniku). Posetila je novog doktora, uradila sva testiranja i svakodnevno je krvarila mesecima, za šta nije bilo pomoći. Otišla je u hitnu pomoć, gde su iznova odbijali da joj pomognu i da je saslušaju. Otpustili su je i rekli da je fizički sve u redu sa njom.

U tom trenutku ona je već duboko bila fokusirana na svoje istraživanje. Otkrila je da je njena tetka imala operaciju za uklanjanje endometrioze. Čitala je medicinske časopise i teme na Tviteru i sama sebi je dijagnostikovala bolest, jer niko drugi, kaže, nije bio voljan da pomogne.

Na tragu otkrića

Počela je sa odvikavanjem od antipsihotičnih lekova koji su joj bili propisani godinama ranije. Nisu je, priča, činili boljom, a nuspojave su postajale sve teže.

- Tražila sam uput za ginekološku hirurgiju. Nekoliko meseci kasnije otkrila sam da endometrioza raste na mojoj bešici, materici, susednim ligamentima, debelom crevu i pokriva oba jajnika. Moj rektum je bio spojen sa mojom maternicom. Konačno je postojao dokaz za bol koji sam osećala svih ovih godina. Ali bol nije nestao. U stvari, nastavio je da se pogoršava - priča.

Endometrioza je hronična inflamatorna bolest celog tela, gde tkivo sluznice materice (endometrijum) raste izvan materice. Nedovoljno se dijagnostikuje i hronično se loše leči. Ne može se izlečiti kontrolom rađanja, histerektomijom ili trudnoćom.

Mariji je sada je endometrioza pod kontrolom (koliko god može biti), nestali su oni psihološki simptomi, koji su je označili kao psihički nezdravu. Sasvim je normalno biti depresivan usled fizičkog bola i na isti način doživeti ushićenje kada imate redak dan bez bolova. Ovo pogrešno predstavljanje hroničnog bola dovodi do pogrešne dijagnoze ozbiljnih mentalnih zdravstvenih stanja i promašene dijagnoze za bolest kao što je endometrioza.

Marija je svoje iskustvo podelila sa spisateljicom Hanom Tarner, povodom meseca svesti o endometriozi.

(Telegraf.rs)