Osnaživanje žena sa Parkinsonom: Jedna od njih je počela ličnu borbu za novo istraživanje o ovoj bolesti

Rišel i druge žene koje su učestovale u sprovedenoj studiji zaključile su da im se simptomi pogoršavaju u predmenstrualnom i menstrualnom periodu, što je značajan podatak za propisivanje prave terapije

Dijetetičarka i bivša internacionalna hokejašica Rišel Flanagan bila je kao i većina nas,  duboko uverena da se Parkinsonova bolest  javlja kod starijih ljudi, sve dok nije saznala da i sama boluje od iste. Ovo otkriće je došlom u toku njene druge trudnoće sa ćerkom Leksi.

Dok je radila u dijetetskoj klinici u Dablinu, dobila je nagoveštaj da nešto nije u redu. Prvo je primetila da joj se promenio rukopis ispunjavajući karton jednog pacijentna. Potom je konsultovala Gugl i ispostavilo se da je mikrofagija (pisanje sitnim slovima) jedan od simptoma Parkinsonove bolesti.

Preporučujemo

Dijagnoza je nepogrešivo ukazivala na Parkinsonovu bolest

Nedugo zatim, bila je na skijanju. Još tokom spusta je primetila kako joj se ruka nekontrolisano trese. U to vreme imala je jake bolove u ramenu, zbog čega je stalno posećivala fizioterapeuta. Od tada je naučila da je bol u ramenu čest kod ljudi sa Parkinsonom.

Rišel je zamolila svog lekara opšte prakse da je uputi neurologu. MRI nije pokazao nikakve dokaze o tumoru mozga, a nervni test nije pronašao nikakvo objašnjenje za bolnu ukočenost u njenoj desnoj ruci. Ali DaTscan, test koji je pomogao u dijagnostikovanju Parkinsonove bolesti, morao je da bude odložen.

U međuvremenu, bila je na pregledu kod radnog terapeuta i bilo je očigledno da ima probleme sa motoričkim veštinama. Bilo je jasno da je vrlo verovatno u pitanju Parkinsonova bolest.  Međutim, morala da sačeka dok zvanična dijagnoza nije stigla 2017. godine. Tada je imala 46 godina, što ju je svrstalo u kategoriju "mladog pacijenta".

Borba za osvešćivanje žena sa Parkinsonom

Postoji stigma o neurološkim bolestima i to Rišel plašilo, jer se brinula da će je okruženje drugačije posmatrati. Bilo joj je lako da sakrije bolest, jer nije imala tremore u mirovanju, što je obično simptom povezan sa ovim stanjem.

Pridružila se Parkinsonovom udruženju iz Irske, čiji su članovi bili i ljudi njenih godina. Krenula je na intenzivan program zasnovan na vežbama i dizajniran tako da pokrene neuroplastične promene kako bi se suprotstavio efektima stanja.

U pet godina života sa ovom bolešću, Rišel je postala svesna toga da se uglavnom govorilo o poznatim muškim osobama koje su bolovale od ove bolesti, a znatno manje o ženama. Rišel je primetila kako su se njeni simptomi pogoršali nedelju dana pre menstruacije, ali je mogla da pronađe samo jedno malo istraživanja o potencijalnom uticaju ženskih hormona na bolest.

U okviru različitih grupa za podršku, videla je sličnu temu koja se pojavljuje u zajedničkim iskustvima žena u vezi sa njihovim hormonima i simptomima, bilo u vreme menstruacije, perimenopauze ili menopauze.

Rišel je bila rešena da ovo bolje istraži, jer je uvidela da je na tragu nečega. Iskoristila je već postojeću platformu globalnog saveza kako bi sprovela anketu za žene sa Parkinsonovom bolešću, sa akcentom na hormonima. Odazvalo se oko 209 žena, od kojih je oko 147 još uvek imalo menstruaciju i 84 odsto njih je reklo da su simptomi bili gori nedelju dana pre mentruacije, dok je 49 odsto reklo da su bili gori u trećoj nedelji ciklusa.

Ono što je bilo prilično zapanjujuće je da je 90 odsto žena reklo da ih neurolozi nikada nisu pitali o njihovim hormonima.

- Čini se da imamo receptore estrogena u našem mozgu koji utiču na nivoe dopamina - izjavila je Rišel ukazujući na to koliko žena prijavi simptome kao što su umor, razdražljivost i "magla" u mozgu u danima koji prethode menstruaciji.

- Sada shvatam da to ima dosta veze sa padom dopamina. Ako mislite na nas sa Parkinsonovom bolešću, mi svakako imamo nizak dopamin za početak, a u ovim stanjima još više opada - zaključila je.

Ako se ovo prepozna na vreme, doze lekova mogu biti prilagođene. Nedostatak dopamina može uticati na svaki mišić u telu, izazivajući simptome Parkinsona kao što su usporenost pokreta, otežano gutanje i govor, zatvor zbog manjeg pokreta creva i redukovane facijalne ekspresije.

Osnaživanje žena je njen prioritet i sarađivala je sa pet drugih na nedavno objavljenom radu o nezadovoljenim potrebama žena koje žive sa Parkinsonovom bolešću.

Zaključuje se da je nedostajalo koordinisanih napora da se obezbede praktične smernice o upravljanju pitanjima koja utiču na kvalitet života žena koje žive sa ovom bolešću i da se podstaknu istraživanja u ovoj oblasti.

(Telegraf.rs)