U Srbiji godišnje umre 1.600 žena od raka dojke: Zašto su preventivni pregledi ključni

Prema statističkim podacima, u Srbiji godišnje od raka dojke oboli oko 4.000 žena, a bitku za život izgubi njih 1.600

U Srbiji svakog dana 13 žena dobije dijagnozu karcinoma dojke. Ovo je ujedno i najčešći maligni tumor kod žena i vodeći uzrok prevremenih smrti kod žena.

Preporučujemo

Broj novoobolelih i umrlih iz godine u godinu raste, a u našoj državi se bolest i dalje najčešće otkriva u odmaklim fazama bolesti. Prema statističkim podacima, u Srbiji godišnje od raka dojke oboli oko 4.000, a bitku za život izgubi njih 1.600.

- Rizik od obolevanja značajno raste posle navršene 40. godine života, ali oboljenje može nastupiti i u mlađem uzrastu. Od karcinoma dojke nisu pošteđeni ni muškarci, ali se 100 puta češće javlja među ženskom populacijom - rekla je za Telegraf dr Ivana Kostadinović, specijalista radiologije u privatnom zdravstvenom sistemu MediGroup.

Koji su faktori rizika za dobijanje raka dojke?

Doktorka objašnjava da se faktori rizika dele u dve grupe: opšti i specifični.

- Opšti su način života, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje, loše navike u ishrani itd. Dok su oni specifični pol, godine starosti i genetika. Kada kažem pol, samim tim što smo žene, imamo 100 puta veću šansu da obolimo, na 100 žena dolazi jedan muškarac sa ovom bolešću - kaže dr Kostadinović.

Kada je reč o genetici, pozitivna porodična anamneza (rak dojke kod bliskog srodnika po ženskoj linij) čini rizik za obolevanje dva puta većim nego kod žena koje je nemaju.

- Nosioci mutacije gena BRCA 1 i BRCA 2 imaju od 50 do 85 odsto veće šanse za dobijanje karcinoma dojke, a od 20 do 40 odsto šanse za obolevanje od raka jajnika.

Ostali faktori rizika su kasni prvi porođaj (posle 30. godine), rana menstruacija (pre 12. godine) i kasna menopauza (posle 50. godine). Osim toga i dugotrajna upotreba oralnih kontraceptiva ili hormonskih stimulacija bilo koje vrste; zbog toga se one strogo koriste po preporuci lekara - ističe doktorka.

Takođe, naglašava, žene koje su bolovale od raka dojke su četiri puta u većem riziku da obole od raka druge dojke. Čak i jedna od 3.000 trudnica oboleva od iste bolesti.

Koji su simptomi raka dojke?

Najčešći simptomi su, objašnjava dr Kostadinović, primećeno otvrdnuće u dojci, koje je često bezbolno i zbog toga žene ne odlaze odmah kod lekara.

- Kod raka dojke nije pravilo da boli, više bi trebalo da se zabrinete ako primetite neku promenu, a ona ne boli. Krvavi iscedak iz bradavice, ali onaj koji se sam pojavi, nešto je što bi trebalo odmah da vas odvede kod lekara. Pored toga i promena oblika, veličine, boje dojke, naboranost kože dojke, crvenilo. Uvlačenje je čest znak, posebno ako je u donjem kvadrantu dojke. On je često neopažen, jer se taj deo slabije vidi - kaže doktorka.

"Pipni, pogledaj, proveri"

- Dojke treba da gledamo i pipamo. Ne morate to raditi lupom, stanite ispred ogledala i pogledajte da li su uočljive bilo kakve promene. Ako ih niste uočili, onda pristupate samopregledu. To je na prvom mestu i to je najbitniji pregled. Radi se svakog meseca dan nakon prestanka menstruacije. Žene koje nemaju menstruaciju iz bilo kog razloga treba da odrede jedan datum u mesecu i da tada obavljaju samopregled - savetuje dr Kostadinović.

- Stanite ispred ogledala i/ili u ležećem položaju, desnu ruku podignite i stavite pod glavu i levom rukom prepipajte vašu dojku. Žene koje redovno vrše samopregled lako će uočiti bilo kakvu promenu - kaže doktorka i naglašava da dojke nisu prazne vrećice, da nisu sve promene zloćudne, ali da svakako treba posetiti lekara i proveriti se.

Kome se javiti ako uočite promenu?

Imajući u vidu da se na pregled kod lekara nekada i čeka, da treba doći na red, doktorka kaže da je bolje javiti se bilo kom lekaru, makar i onom opšte prakse, jer će znati da prepozna promenu i da vas dalje uputi gde treba.

- Svakako, lekari kojima bi trebalo da se javite su radiolog, hirurg, ginekolog, ali ako oni iz nekog razloga nisu dostupni, javite se bilo kom drugom lekaru - kaže dr Kostadinović.

Dijagnostičke procedure

Dijagnostičke procedure za ranu detekciju dojke su: ultrazvuk, mamografija i magnetna rezonanca.

Ultrazvuk je bezbolna, neinvazivna dijagnostička metoda, može se raditi u bilo koje doba dana, a nakon prestanka menstruacije. Svakako, ukoliko je promena na dojci sumnjiva, treba uraditi ultrazvuk. U zavisnosti od promena, radi se na šest meseci ili godinu dana.

Ovaj pregled se najčešće obavlja kod žena do 40. godine.

Mamografija je zlatni standard u dijagnostici raka dojke. Ova metoda može ukazati i na male promene, koje zbog veličine možda nisu dostupne kliničkom pregledu. Najčešće se savetuje ženama posle 40. godine života, jer ima prednosti zbog strukture tkiva dojke.

- Ova dva pregleda su dovoljna za dijagnozu, praćenje i biopsiju. Kada ovo nije dovoljno, ide se na magnetnu rezonancu, koja je skupa dijagnostička metoda. Indikacije su specifične, striktne i ne treba svako da ide na magnetnu rezonancu.

Rentgensko zračenje koje se primenjuje pri snimanju na mamografiji nije opasno, i ovo posebno naglašavam, jer žene odlažu preglede zbog straha. Ono koristi rentgenske zrake i od njega ne možete imati nikakve štete, benefiti su mnogo veći od eventualne štetnosti - izričita je doktorka.

- Rak dojke ne možemo da sprečimo, ali možemo da ga otkrijemo na vreme i uspešno lečimo. Izlečenje je, ukoliko se otkrije u ranoj vazi do 90 odsto - kazala je dr Ivana Kostadinović, radiolog.

"Hajde da karcinom lečimo pre nego što ga napipamo"

Dr Nataša Pujić Stanisavljev, specijalista radiologije u privatnom zdravstvenom sistemu MediGroup, rekla je da su preventivni pregledi, pregledi zdravih žena, koje nemaju simptome bolesti dojke.

- Prvi zapisi o bolesti koju nazivamo rak dojke zabeleženi su pre 5000 godina na egipatskim papirusima i sve do druge polovine 20. veka ova bolest se završavala smrtnim ishodom. Dakle 5000 godina je trebalo čovečanstvu od momenta kada smo opisali bolest do toga da otkrijemo kako da je lečimo. Međutim, efekti savremenih metoda lečenja su ograničeni ukoliko se primene u kasnim fazama bolesti, kada se ona proširila van dojke u druge delove tela. Najefikasnije ga je lečiti u početnom stadijumu bolesti, onda kada pacijentkinja još uvek ne može da opipa svoj tumor jer je mali ,tj. kada je samo mamografski i ultrazvučno detektabilan - rekla je za telegraf dr Pujić Stanisavljev.

Kako se izvode preventivni pregledi i koji je njihov značaj?

Preventivni pregledi podrazumevaju mamografske preglede žena starijih od 40 godina, uz dodatak ultrazvučnih pregleda ženama sa gustom mlečnom žlezdom koju možete prepoznati po oznaci ACD c ili d na vašem mamografskom izveštaju.

Žene koje redovno učestvuju u skriningu imaju čak 60 odsto niži rizik od smrtnog ishoda u prvih 10 godina nakon otkrivanja i lečenja bolesti, u 20 godina čak 47 odsto. Daleko veći benefit od terapije imaju žene koje redovno učestvuju u preventivnim pregledima - naglašava dr Pujić Stanisavljev.

Od čega zavisi uspešnost skrininga?

- Da bi jedan skrinig bio uspešan i doveo do pada smrtnosti, nije dovoljno da deklarativno postoji, već je potrebno da obuhvat žena pregledima bude 85%, 55% otkrivenih tumora treba da bude manje od 15 mm, 75% otkrivenih tumora treba da bude bez metastaza u limfnim čvorovima pazuha. Na taj način ćemo smanjiti broj otkrivenih tumora u odmaklim fazama bolesti, a samim tim i smanjiti smrtnost. U Srbiji se, na žalost, karcinom dojke veličine manje od 2 cm otkrije u manje od 30% žena, a više od polovine pacijenata u trenutku postavljanja dijagnoze već ima metastaze.

Zašto se karcinomi dojke u Srbiji otkrivaju najčešće u odmakloj fazi bolesti?

Razlozi za kasno otkrivanje i započinjanje lečenja karcinoma dojke u Srbiji su mnogobrojni. Mali broj domova zdravlja poseduje mamografske aparate i oni uglavnom nisu digitalni, dugo se čekaju slobodni termini za pregled i mali je broj edukovanih lekara za obavljanje ovih pregleda. S druge strane, manje od 20% pozvanih pacijenata na pregled se odazove, a razlog za to su brojni strahovi i zablude, kao i nedovoljna informisanost o značaju ovih pregleda. Pacijenti se plaše moguće dijagnoze, neprijatnosti prilikom pregleda, zračenja.

Ovaj pregled nije bolan, neprijatnost je kratkotrajna, a korist nemerljiva jer spašava život. Doza zračenja je minimalna i ne dovodi pacijenta u rizik. Neophodna je edukacija stanovništva da bismo razbili sve strahove i zablude i razumeli značaj preventivnih pregleda, i u tome nam je dragocena pomoć medija – naglašava doktorka.

Kada i kako raditi preventivne preglede?

Preventivni pregledi žena mlađih od 40 godina se vrše ultrazvukom, jer je mlečna žlezda isuviše bogata da bi dojka bila adekvatno pregledana mamografski. Mamografske preglede započinjemo od 40. godine života. Preporuke koje usvaja sve veći broj zemalja sveta kažu da žene pre ulaska u menopauzu teba pregledati češće, na godinu i po dana, jer se kod njih karcinomi ređe razvijaju ali češće imaju ubrzani rast.

Žene posle 50.te godine starosti obolevaju češće, ali njihovi karcinomi češće imaju sporiji rast, te je interval između njihovih preventivnih pregleda duži, prema preporukama dve godine. Mamografija je najkomfornija kada se izvodi u  drugoj nedelji menstrualnog ciklusa.

Ultrazvučne kontrole kod žena sa bogatom mlečnom žlezdom rade se jednom godišnje.

(Telegraf.rs)