Deca u Srbiji uskoro dobijaju HPV vakcinu: Kakva su svetska iskustva sa ovim cepivom

Vakcina je, tvrde grčki stručnjaci bezbedna i daje izvanredne rezultate u prevenciji genitalnih bradavica i raka kod mladih ljudi

U Srbiji će ove godine biti omogućena vakcinacija dece protiv humanog papiloma virusa (HPV).

Vakcina će, kako je najavljeno, biti dostupna i za devojčice i za dečake starije od devet godina, i to o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Preporučujemo

Deca neće morati da prime ovu vakcinu, a oni koji budu želeli da se zaštite od HPV virusa, moći će da dobiju vakcinu u domovima zdravlja.

Stručnjaci podsećaju da je vakcinacija protiv HPV-a i te kako preporučljivo, pozivajući se na iskustva iz sveta. Naime, rezultati koji stižu kako sa Novog Zelanda i Australije, tako i iz Grčke i drugih evropskih država, zaista su ohrabrujući.

Grci su, primera radi, uveli HPV vakcinu samo za devojčice, a po preporuci Nacionalne komisije za vakcinaciju Ministarstvo zdravlja sada sugeriše da bi cepivo trebalo da prime i dečaci. Takva praksa već se sprovodi u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.

Zašto je HPV vakcina važna?

Profesori medicinskog fakulteta u Atini objasnili su zbog čega je od velike važnosti da i devojčice i dečaci budu vakcinisani ovim cepivom.

HPV je grupa virusa sa više od 150 podtipova koji se prenose kontaktom sa kože na kožu. Poznato je da 40 podtipova može izazvati infekciju genitalnog područja, a oko 20 je potencijalno onkogeno.

Gotovo sve seksualno aktivne osobe će doći u kontakt sa HPV virusom, koji je veoma zarazan; statistike pokazuju da se oko 80 odsto devojčica i dečaka zarazi ubrzo posle intimnog odnosa. U oko pet do 10 odsto slučajeva javlja se uporna infekcija koja može da dovede do maligniteta.

Onkogeni podtipovi često izazivaju tumore genitalnog područja, kao što su rak grlića materice i vulve kod žena, odnosno rak penisa i analni kancer kod muškaraca.

Pored toga, onkogeni tipovi HPV-a dovide se u vezu i sa rakom jednjaka koji beleži rast u poslednjih 10 godina na globalnom nivou.

Najčešća klinička manifestacija neonkogenih tipova HPV-a su genitalne bradavice, najčešća polno prenosiva bolest čije lečenje može da bude naporno i iscrpljujuće, jer se često javlja recidiv i može da izazove različite psihološke posledice, posebno kod veoma mladih ljudi.

Sjajni rezutati

Vakcinacija protiv HPV-a započeta je pre 16 godina i sada se vide njeni značajni rezultati.

U zemljama poput Australije i Novog Zelanda, gde su adolescenti masovno vakcinisani, broj onih koji imaju genitalne bradavice opao je za čak 90 odsto u odnosu na period kada HPV vakcina nije bila u upotrebi. Takođe, adolescenti koji su vakcinisani imali su nultu stopu prekanceroznih lezija i karcinoma koji se dovode u vezu sa HPV-om.

Pre dve godine, u Velikoj Britaniji i Nemačkoj počela je vakcinacija dečaka, a druge zemlje postepeno slede taj primer. U Grčkoj je za sada vakcinisano svega od 30 do 40 odsto adolescentkinja, mada je ta stopa počela da pada od početka pandemije korona virusa. Povodom uključivanja dečaka u proces vakcinacije stručnjaci ukazuju roditeljima na značaj vakcinacije, odnosno prevencije.

Vakcina je, tvrde grčki stručnjaci, bezbedna i daje impresivne rezultate u prevenciji genitalnih bradavica i raka kod mladih ljudi.

Kancerogeni efekti HPV-a poznati su kod oba pola i korist od vakcinacije se nijednog trenutka ne dovodi u pitanje. Očekuje se da će uvođenje besplatne HPV vakcine kod dečaka imati blagotvorne efekte i značajno doprineti iskorenjivanju HPV zavisnih karcinoma.

(Telegraf.rs)