"Rekli su mi da mi trnu ruke zbog sindroma karpalnog tunela, sad se borim za život"

Prvi simptom koji je osetila prošle jeseni bili su trnci u rukama - četiri meseca kasnije ispostavilo se da je reč o malignom tumoru

Malo je ljudi koji pređu 40. godinu života, a da baš nikada ne osete trnjenje prstiju na rukama ili nogama. Razloga za ovu senzaciju je mnogo, ali ako se trnci jave u rukama lekari će najpre posumnjati na sindrom karpalnog tunela, odnosno sindrom kanala ručja.

Preporučujemo

Ova senzacija nastaje zbog pritiska na središnji nerv prilikom prolaska kroz uzani prostor u predelu šake.

Istu dijagnozu lekari su prošle jeseni postavili i Kler Šip (43), da bi se u januaru ove godine ispostavilo da su trnci bili posledica brzorastućeg neizlečivog tumora na mozgu.

Prve senzacije je, kaže, osetila u septembru prošle godine.

- Utrnuo mi je srednji prst na levoj ruci, a moj osećaj je bio kao da mi je kroz ruku prošao strujni udar - priča Kler.

- Odmah sam se obratila lekaru, ali mi je rečeno da ne brinem, jer se verovatno radi o sindromu karpalnog tunela.

Ni kad je utrnulost počela da se širi, za Kler i doktore to nije bilo ništa čudno. Jer, i to je jedan od simptoma koji ukazuju na već pomenuti sindrom.

Oko Božića je primetila da su joj utrnuli cela leva ruka i lice, pa su doktori posumnjali da ima specifičnu vrstu migrene. Kako CT glave nije pokazao o kakvoj promeni je reč, Kler je upućena na magnetnu rezonancu.

Snimak je otkrio zastrašujuću istinu - Kler ima tumor za koji će se kasnije ispostaviti da je malignog karaktera. Nalazi se iznad desnog uha i izaziva slabost ruku i nogu, promenu vida, probleme sa govorom, lošu koordinaciju pokreta…

Lekari su predložili operaciju na koju je Kler odmah pristala. Operativni zahvat trajao je šest sati, a pacijentkinja je sve vreme mislila na svog devetogodišnjeg sina kojem je pre nego što će ući u operacionu salu napisala pismo - za slučaj da iz sale ne izađe živa.

Operaciju je inače, provela u budnom stanju; jedino tako su hirurzi mogli da prate njene reakcije i uvere se da uklanjanje tumora ne oštećuje zdrave delove njenog mozga.

- Najgore je bilo kad su mi isekli lobanju - priseća se Kler.

- Znala sam šta rade. U sebi sam vrištala, ali sam sve vreme razmišljala o svom detetu. Zbog sina sam rešena da se borim koliko god mogu. On je svetlo mog života i srce mi se slama kad pomislim da neću biti uz njega i gledati ga kako raste i kako se raduje uspesima koje postiže.

Krajem januara ove godine, rezultati biopsije su pokazali da Kler ima maligni tumor koji je neizlečiv. Iako su hirurzi uspeli da eliminišu njegov veći deo, upozorili su je da će se tumor vratiti, i to vrlo brzo.

Kler je promenila ishranu i odrekla se brojnih starih navika. Sada polaže velike nade u imunoterapiju i nada se da će prikupiti 120.000 evra kako bi otišla u inostranstvo na lečenje.

Prognoze koje je dobila nisu nimalo ohrabrujuće - lekari ne veruju da će poživeti duže od 18 meseci. Ali, Kler se ne predaje. Kaže da je zbog sina dužna da se bori sve dok postoji promil nade da će poživeti makar dan duže nego što lekari predviđaju...

(Telegraf.rs)