Dan dece obolele od raka: U Srbiji svakog dana najmanje jedno dete oboli od neke maligne bolesti
Ovaj dan ima za cilj da pažnju javnosti usmeri ka važnoj misiji poboljšanja tretmana, nege, kvaliteta života, emocionalnih i socijalnih potreba dece obolele od ove bolesti
U Srbiji svakoga dana najmanje jedno dete oboli od neke maligne bolesti, a godišnje rak odnese jedan školski razred, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "dr Milan Jovanović Batut" povodom obeležavanja Dana dece obolele od raka.
Preporučujemo
Lekari su je ubeđivali da je glava boli zbog stresa: Jedan pregled promenio je sve
Kvržice na vratu kod dece: Imunolog za Telegraf savetuje kad bi trebalo zatražiti lekarsku pomoć
U saopštenju ističu da se svake godine u Srbiji registruje u proseku 350 dece, oba pola do 19 godina, sa nekom vrstom maligniteta.
Zato ovaj dan ima za cilj da pažnju javnosti usmeri ka važnoj misiji poboljšanja tretmana, nege, kvaliteta života, emocionalnih i socijalnih potreba dece obolele od raka, kao i njihovih najbližih.
- Kao i u većini zemalja u razvoju i u Srbiji je više od dve trećine novoobolele dece uzrasta do 15 godina. Tri grupe bolesti, uključujući leukemiju, tumore mozga i limfome, čine najčešće maligne bolesti u detinjstvu. Ove tri grupe malignih oboljenja čine više od polovine, 54,2dosto vih maligniteta u detinjstvu - navodi Batut i ddoaje da su najčešći uzrok smrti u detinjstvu u Srbiji leukemije i limfomi, a od solidnih tumora - tumori mozga.
U proseku svake godine 40 dece starosti od 0 do 19 godina izgubi bitku sa ovom bolesti.
Svetski dan dece obolele od raka ustanovila je 2002. godine Međunarodna konfederacija Udruženja roditelja dece obolele od raka i od tada se obeležava u više od 100 zemalja širom sveta.
- U Srbiji je ovaj datum postao deo nacionalnog Kalendara javnog zdravlja 2013. godine, na inicijativu udruženja roditelja i uz podršku Ministarstva zdravlja - navodi Batut.
Rak kod dece čini od 0,4 do 4 odsto svih malignih bolesti u opštoj populaciji širom sveta i vodeći je uzrok smrti dece i adolescenata uzrasta do 19 godina, a u proseku svake godine se registruje 400.000 novoobolelih osoba, od kojih je više od dve trećine uzrasta do 14 godina.
- U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodnog udruženja za borbu protiv raka kod dece, u sledeće tri godine sprovodiće se kampanja u cilju pokretanja šire društvene zajednice, kroz zajedničke akcije, a koje će biti usmerene na ranu dijagnostiku raka, na odgovarajući medicinski tretman i lečenje bez bola i patnje, kao i na dostupnost odgovarajućih lekova. Kampanja i celoviti pristup dijagostici i lečenju doprineće da se udvostruče stope izlečenja - kažu iz Batuta.
Profesorka Dragana Vujić, načelnica Odeljenja za transplantaciju koštane srži Instituta za majku i dete, poručila je da je važno da što više građana postane dobrovoljni davalac koštane srži, jer što je veći broj davalaca veće su šanse za pacijente.
Ona je objasnila da je transplantacija koštane srži potrebna kod nekih oblika leukemije, pojedinih oblika raka limfnih žlezda, nekih malignih bolesti koštane srži, tumora kao što je neuroblastom ili nekih koštanih tumora, kao i kod nekih urođenih bolesti i stečenih nemalignih - aplastična anemija.
Ističe da, kada je pre 35 godina počela da se bavi dečijom hematoonkologijom, samo deset odsto dece koja su bolovala od neuroblastoma imalo šanse da živi dve godine nakon postavljanja dijagnoze.
-Zahvaljujući savremenim protokolima, taj procenat preživljavanja je značajno poboljšan, tako da u jednom periodu 30 do 40 odsto dece se moglo nadati izlečenju, a danas zahvaljujući biološkoj terapiji, oko 60 odsto dece se može nadati izlečenju bez obzira što imaju na najmaligniji oblik tumora dečijeg doba - naglašava Vujić.
(Telegraf.rs)