SZO: Laboratorije širom sveta razvijaju vakcinu protiv kovida u vidu spreja za nos

Vakcine protiv korone odlične su u pripremi našeg imunološkog odgovora, ali su zanemarile nos, grlo i druge membrane sluzokože gde unutrašnjost našeg tela dolazi u kontakt sa spoljnim svetom

Najmanje devet laboratorija i kompanija širom sveta trenutno razvija vakcine protiv kovida 19 koje se daju u vidu spreja za nos, umesto injekcije, pokazuju najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Pored toga što su manje neprijatne od uboda igle u ruku, te vakcine bi mogle da budu i efikasnije od injekcija u zaustavljanju korona virusa tamo gde prvo ulazi u telo, a sprečavanjem virusa da se razmnožava u našem nosu i grlu, nazalne vakcine bi mogle da budu bolje u sprečavanju virusa da se prenosi sa osobe na osobu. To je posebno važno imajući u vidu širenje omikron varijante, prenosi Glas Amerike.

Preporučujemo

Većina tih vakcina su u ranim ili srednjim fazama testiranja, pa nije jasno kada i da li će početi da se daju. Jedna kompanija je odustala od vakcine u spreju. Međutim, naučnici u SAD, Kini, Kubi, Iranu i drugim zemljama vredno rade na tom razvoju.

Nos i grlo - "slepi ugao" vakcina

Dok su postojeće vakcine protiv kovida bile odlične u pripremi našeg imunološkog odgovora, imale su jedan veliki "slepi ugao" - naš nos, grlo i druge mukozne membrane gde unutrašnjost našeg tela dolazi u kontakt sa spoljnim svetom.

Membrane sluzokože - mukozne membrane - sadrže različitu vrstu antitela od onih koja cirkulišu u našoj krvi. Vakcine koje se ubrizgaju u ruku dopiru samo do krvi, i ne mogu da učine mnogo toga da se proizvedu mukozna antitela.

- Pošto ste naučili svoj imuni sistem kako da prepozna virus u mišićima, vaš imuni sistem ne zna da takođe treba da štiti i vašu sluzokožu - kaže Ben Tenover, profesor imunologije na Njujorškom univerzitetu.

Vakcine u spreju imaju zadatak da se bore protiv virusa na prvoj tački konakta.

- Spremni ste za virus jer imate imunitet tačno na mestu gde vam je potreban - objašnjava Majkl Dajmond, profesor imunologije na Vašington univerzitetu u Sent Luisu.

Dajmond i njegove kolege razvile su vakcinu protiv kovida u spreju, a licencu su prodali indijskoj farmaceutskoj kompaniji Barat Bajotek. Kompanija treba da počne završnu fazu kliničkih testova velikog obima, koji su nephodni za odobrenje regulatora.

Činjenica da vakcine koje se daju injekcijom ne proizvode dovoljno mukoznog imuniteta mogla bi da pomogne u objašnjenju zašto su infekcije omikronom ljudi koji su vakcinisani česte, ali obično nisu ozbiljne.

- U gornjim disajnim putevima imamo vrlo mali imunitet, zbog čega ljudi koji se zaraze često imaju simptome u gornjem delu respiratornog trakta, uključujući kašalj, bol u grlu, curenje nosa ili zapušenost. Međutim, velika većina ljudi se ne razboli teže, jer ipak imaju sistemski nivo zaštite - kaže on.

Sve dok nam se virus nalazi u nosu ili grlu, možemo lako da ga širimo, čak i ako ne znamo da smo zaraženi. To je veliki problem sa kovidom 19. Efikasna vakcina u spreju bi mogla da bude rešenje, kaže Ursula Buholc, šefica odseka za RNK viruse u Nacionalnom institutu za alergije i infektivne bolesti (NIAID).

- Postoji rizik da i pojedinci koji ne pokazuju simptome ipak šire virus ako zaštita nije dovoljno dobra - ističe ona.

Buholc i kolege razvijaju vakcinu protiv kovida u spreju, posebno namenjenu deci. U testiranju na životinjama, bila je efikasnija od injekcije u zaustavljanju virusa. Vakcina je u ranoj fazi kliničkih ispitivanja a Buholc nije želela da spekuliše koliko će dugo trajati testiranja.

Vakcina u spreju kao buster doza 

S druge strane, vakcina u spreju koju je razvijala farmaceutska kompanija Altimjun proizvela je slabiji odgovor imunog sistema od vakcina koje su već na tržištu. Kompanija je prošlog juna odustala od njene proizvodnje.

Drugi vide vakcine u spreju kao obećavajući način da se daju buster doze, delimično zato što je otprilike polovina svetske populacije već vakcinisana, ali su joj potrebni busteri da bi se držao korak sa novim varijantama.

Takođe, u ovoj fazi pandemije je mnogo teže naći ljude koji već nisu vakcinisani ili zaraženi, a koji su spremni da učestvuju u testiranju vakcine.

- Ljudi koji su spremni da se vakcinišu su se verovatno već vakcinisali. Oni koji nisu spremni neće želeti da budu deo nekog testiranja. I tu nastaje problem - zaključio je on.

(Telegraf.rs)