5 razloga zašto nikako ne bi trebalo da se namerno zarazite omikronom

- Ljudi pričaju o omikronu kao da se radi o malo jačoj prehladi. To nije teža prehlada, to je bolest opasna po život - kaže dr Robert Marfi

Omikron, novi soj korona virusa koji se neverovatnom brzinom širi planetom. Krajem novembra pojavio se u Južnoj Africi, a 23. decembra je zvanično potvrđen i u Srbiji. 

Preporučujemo

Stručnjaci veruju da je ovaj soj vrlo verovatno manje ozbiljan od na primer delte, pa su se zbog toga neki ljudi zapitali zašto se ne bi zarazili omikronom i na taj način obezbedili sebi imunitet.

Doktor Robert Marfi s Medicinskog fakulteta Univerziteta Nortvestern kaže da se ovakvo razmišljanje "širi poput požara".

- Mnogi počinju da razmišljaju na ovaj način - vakcinisani, nevakcinisani, antivakseri - rekao je Marfi.

Ali, prema njegovim rečima, ova ideja uopšte nije dobra, a evo i zašto.

1. Ne radi se samo o "jačoj prehladi"

Kada se osoba zarazi omikronom, čak i kod blažih slučajeva može doći do visoke temperature bolova u telu, natečenih limfnih čvorova i grlobolje; zbog čega organizam zna da bude oslabljen danima.

- Ljudi pričaju o omikronu kao da se radi o malo jačoj prehladi. To nije teža prehlada, to je bolest opasna po život - rekao je Marfi.

Prema nedavnom istraživanju američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) sprovedenom nad više od milion ljudi, i dalje postoji rizik od pojave teških simptoma kod vakcinisanih osoba starijih od 65 godina, onih s oslabljenim imunim sistemom ili onih s nekim hroničnim oboljenjima poput dijabetesa, bolesti pluća ili srca, bolesti jetre ili bubrega.

Međutim, u bolnici mogu da završe i oni koji nemaju ozbiljnijih zdravstvenih problema.

- Istina je da nakon zaraze omikronom, za razliku od delte, postoji manja verovatnoća da ćete biti hospitalizovani, završiti na odeljenju za intenzivnu negu ili na respiratoru; što važi za sve, nezavisno od toga koliko godina imaju. Ali to ne znači da se stvari ne mogu zakomplikovati. Sve to ne znači da ne možete imati teške simptome. Još uvek nema 100 odsto garancije da nećete umreti - rekao je lekar Pol Ofit iz Bolnice za decu u Filadelfiji.

2. Mogli biste da dobijete dugi kovid

Istraživanja pokazuju da je gubitak mirisa postao češći simptom kod blagih slučajeva zaraze kovidom. Studije pokazuju da oko 80 odsto ljudi ponovo počne da oseća mirise u roku od mesec dana. Ali, neke osobe ostanu bez tog čula i šest meseci ili duže.

A nekolicina njih možda nikada neće ponovo vratiti čulo mirisa i ukusa.

- Koliko god to zvučalo neprijatno, to je samo jedan od brojnih zdravstvenih problema koji nas mogu zadesiti posle zaraze kovidom. Na svetu se beleži sve veći broj slučajeva dugog kovida - s iscrpljujućim simptomima kao što su nedostatak vazduha, jak umor, groznica, vrtoglavica, proliv, lupanje srca, bolovi u mišićima i stomaku, promene raspoloženja i poteškoće sa spavanjem. Teži oblici dugog kovida mogu dovesti do oštećenja na plućima, srcu ili bubrezima te uticati na mentalno zdravlje - objašanjava Ofit.

3. Širite bolest na decu

Nešto više od polovine, tačnije 54 odsto dece u Sjedinjenim Američkim državama od 12 do 17 godina je u potpunosti vakcinisano, a samo 23 odsto dece od pet do 11 godina primilo je prvu dozu.

- To znači da bi svako vaše rizično ponašanje u slučaju da se zarazite omikronom - poput nenošenja maske, nepoštovanja smernica društvenog distanciranja ili okupljanja s većim brojem ljudi u zatvorenom prostoru, potencijalno moglo virusu da izloži druge osobe koje bi kasnije mogle da prenesu zarazu svojoj deci.

Mada su deca u ranijim talasima pandemije obično imala blage simptome, zbog vrlo zarazne varijante omikron i velikih brojeva infekcija u bolnicama ima sve više maloletnika zaraženih kovidom - rekla je direktorka CDC dr Rošel Valenski.

4. Stvara se pritisak na zdravstveni sistem

- Ukoliko se namerno zarazite kovidom, održavaćete cirkulaciju virusa i doprineti pritisku na zdravstveni sistem - istikao je Marfi o dodao:

- U toku vikenda je gotovo četvrtina od više od 5.000 državnih bolnica prijavila da ima problema s "kritičnim nedostatkom osoblja". Ova situacija s manjkom medicinskog osoblja, koje je sve češće u samoizolaciji zbog zaraze ili kontakta s inficiranom osobom, nije mogla doći u gore vreme. Trenutno je u američkim bolnicama rekordan broj hospitalizovanih osoba s kovidom (više od 138.000 pacijenata).

Jedinice intenzivne nege su širom zemlje popunjene više od 80 odsto, a gotovo 30 odsto kreveta zauzimaju pacijenti s kovidom.

- Zdravstveni sistem nije napravljen za to da se brine samo o onima koji su zaraženi kovidom. Osmišljen je da bude tu za decu koja dođu s upalom debelog creva, za one koji imaju srčani udar ili stradaju u nesreći - rekao je lekar Ašiš Ja sa Univerziteta Braun.

- To će sada biti jako teško jer još uvek imamo veliki deo populacije koja nije vakcinisana i rizične grupe koje nisu primile buster dozu - dodao je.

5. Ne igrajte se s majkom prirodom

Da li je dobra ideja da se namerno zarazite bilo kojom bolešću? Pre nekoliko godina, organizovale su se "žurke ovčijih boginja,  na koje su roditelji namerno dovodili svoju decu kako bi je zarazili tom bolešću.

Budući da odrasli ljudi imaju teže simptome te bolesti, ideja je bila da je bolje da dete što pre dobije boginje kako kasnije ne bi bilo ozbiljnijih problema.

- Pa, i to je bila loša ideja - rekao je Ofit i ispričao priču o edukativnom filmu o vakcinama u toku kojeg je snimatelj otkrio da je njegova sestra odvela svoje dete na jednu takvu zabavu i da je dete kasnije umrlo zbog zaraze.

- Nemojte se igrati s majkom prirodom. Ona pokušava da nas ubije otkako smo ispuzali na kopno iz okeana - zaključio je Pol Ofit.

(Telegraf.rs)