Praznična depresija nije mit: Naučite kako da pomognete sebi, a kako drugima

Loše raspoloženje, osećaj bespomoćnosti, povlačenje iz društva i ćutljivost samo su neki od znakova na koje bi trebalo obratiti pažnju

Novogodišnji praznici vreme su okupljanja i druženja sa članovima familije i prijateljima. Mnogi su u ovo vreme uzeli i mini godišnji odmor kako bi se oporavili posle napornih radnih meseci.

Preporučujemo

Ali, dok se većina ljudi raduje praznicima, dotle ima i onih koji su skloni prazničnoj depresiji. Osobe koje su usamljene i imaju određene psihičke smetnje praznične dane doživljavaju na potpuno drugačiji način - za njih je ovo vreme zapravo povišene osetljivosti.

Simptomi

– Ljudi sa psihičkim problemima pogoršanje svog stanja doživljavaju upravo u vreme velikih praznika - kaže za portal eKlinika psiholog Danilo Drobnjak.

-  Tada osobe sa psihičkim smetnjama mogu da osećaju izvesnu neprilagođenost duhu vremena i atmosferi, jer nemaju ništa posebno za „prijaviti“. To može ionako povišenu vulnerabilnost i razdražljivost dodatno da pojača, provocirajući razne oblike neprilagođenog ponašanja. Tada imamo slučajeve od povlačenja i ćutljivosti do hiperaktivnog i povišeno agresivnog ponašanja. Sve to, već postojeće simptome psihičkih smetnji čini još izraženijim.

Osoba za koju se može reći da pati od praznične depresije ispoljava određene simptome.

– Takve osobe odlikuje osećanje usamljenosti, bespomoćnosti, povlačenja iz društva, kao i pravljenje negativnih bilansa godine koja se završila. Takođe, prisutan je i nedostatak pozitivne perspektive budućnosti. U pitanju je reaktivno stanje koje je i na fiziološkom nivou praćeno usporavanjem bitnih fizioloških procesa. Osoba se zbog svega oseća pospano i bezvoljno – navodi psiholog Drobnjak.

On dodaje da praznična depresija nije uzrasno specifična, te da su joj podložne i mlađe i starije osobe.

- Ono što više određuje da li će se razviti ili ne ovo reaktivno stanje, jeste sama ličnost osobe (njena struktura, način mentalnog funkcionisanja), kao i izloženost određenim sredinskim uticajima, odnosno određeno socijalno iskustvo konkretne osobe – ističe Drobnjak.

Kad je neophodno potražiti pomoć

Prema Drobnjakovim rečima, u težim oblicima praznične depresije moguća je i pojava panike i egzistencijalnih kriza. Ukoliko takvo stanje potraje, potrebno je potražiti stručnu pomoć psihologa ili psihijatra. Osobe koje imaju već ovakva iskustva, potrebno je da u vreme praznika budu posebno oprezne.

– Ne smeju sebi da dozvole da budu neraspoložene, moraju da svoju uznemirenost drže pod kontrolom. Ne smeju da budu van životnih tokova i da moraju aktivno da se uključe u svakodnevna dešavanja. Morali bi da učestvuju, u meri u kojoj je to moguće, u dešavanjima i aktivnostima koje im inače pričinjavaju zadovoljstvo. Da budu okruženi ljudima koje vole i u koje imaju poverenja, makar to činili i sa izvesnom dozom prinude, zbog stanja u kome se trenutno nalaze – savetuje Danilo Drobnjak.

Sagovornik eKlinike navodi da osobe sa prazničnom depresijom šalju signale svojoj okolini kao vrstu apela za pomoć:

– Prisustvo već pomenutih simptoma praznične depresije, zapravo su signali kojima osoba šalje poruke svom okruženju u kakvom se psihoafektivnom stanju trenutno nalazi i imaju, između ostalog, i funkciju apela – poziva za pomoć, na šta bi blisko okruženje te osobe trebalo adekvatno da odgovori, u smislu pojačanog razumevanja i podrške. Svaka promena ponašanja i radnog funkcionisanja osobe u pravcu depresivno-anksioznog spektra ne bi trebalo da bude zanemarena, odnsono potrebno je da bude adekvatno ispraćena od drugih, a ako je potrebno i uz odgovarajuću stručnu pomoć.

Pandemija je dodatno pogoršala situaciju

Pandemija covid 19 dodatno uticala na pogoršanje stanja osoba sa depresijom. Aktuelna pandemija, uz prateću pojačanu otuđenost i nesigurnost na svim poljima, dodatni su predisponirajući činioci za pojavu praznične depresije i izražajnost njenih simptoma, smatra Drobnjak. I opet najbolja prevencija je očuvati smirenost i sabranost duha, uprkos negativnim i neželjenim kretanjima, uz jasno očuvanje nade u bolje sutra.

Kada je reč o tome da li su depresiji skloniji muškarci ili žene, psiholog objašnjava da tu pol ne igra nikakvu značajnu ulogu.

– Rekao bih da neke, jasno utvrđene pravilnosti, koja bi bila polno specifična, nema. Moguće su razlike u načinima maskiranja depresije, što je opet uslovljeno psihoafektivnim statusom konkretne osobe i socijalnim okruženjem u kojem se ta osoba nalazi. Praznična depresija, kao reaktivno stanje ne bira, svakom može da se desi. Zato je potrebno imati uvid u vlastite misaone i afektivne procese.

Takođe, ističe psiholog Drobnjak, šira društvena zajednica trebalo bi da ima povišenu osetljivost prema osobama koje prolaze kroz ova stanja, kako bi mogla da posluži, na najbolji način, kao resurs pomoći i podrške.

(Telegraf.rs)