Kakve osobe imaju veći rizik da postanu žrtve onlajn nasilja i u kojim situacijama može biti kobno
- Ugrožavanje ljudske sigurnosti, narušavanje privatnosti i širenje neprimerenih sadržaja sada se može izvesti samim klikom miša - kaže za Telegraf psiholog Zoran Musterović
Posle samoubistva mlade srpske influenserke Kristine Kine Đukić (21) zbog, kako je navedeno, bulinga na internetu, mnogi su pred pitanjem dokle smo stigli i da li su društvene mreže postale toliko rizične da komentari koji se tamo dobijaju mogu biti kobni.
Preporučujemo
Zašto neko nije pomogao jutjuberki Kiki? "Vređanje je bolesno, neostvareni imaju potrebu za osvetom"
Zašto se Srbi uvek brane humorom kada je najteže: "To je način odbrane svojstven ljudskoj prirodi"
- Internet i virtualna komunikacija postaju sastavni deo svakodnevice ljudi. Ugrožavanje ljudske sigurnosti, narušavanje privatnosti i širenje neprimerenih sadržaja sada se može izvesti samim klikom miša - kaže za Telegraf psiholog Zoran Musterović.
Kako ističe, ovakvi oblici nasilja mogu imati dugotrajne negativne posledice na mentalno zdravlje pojedinca, naročito mladih, koji najčešće nisu svesni ili ne doživljavaju ozbiljno opasnosti koje predstavlja korišćenje društvenih mreža.
- Poslednjih godina se na njima beleži i sve više nasilnog ponašanja - maltretiranje, ponižavanje drugih, širenje laži... Na društvenim mrežama osoba ima osećaj anonimnosti i nema uvid u reakciju druge osobe, što umanjuje verovatnost osećaja empatije. Najčešće ljutnja se iskazuje slanjem neugodnih i vulgarnih poruka putem interneta.
Onda sledi onlajn uznemiravanje, pa neretko i onlajn uhođenje - slanje pretnji ili zastrašivanje drugih pojedinaca, klevetanje , širenje štetnih, neistinitih ili okrutnih izjava o nekoj osobi drugima, lažno prikazivanje ili predstavljanje - osoba se predstavlja kao neko drugi te šalje ili objavljuje materijal koji narušava ugled neke druge...
A onda slede izdaja i prevara - slanje ili objavljivanje osetljivih, privatnih i neugodnih informacije o osobi drugima na kraju dođemo do toga da se "žrtva" izopštava iz internet zajednice - objašnjava Musterović.
On navodi da onlajn komunikacija stvara emocionalnu prazninu koja omogućava počiniocima da zanemare emocionalne posledice svojih agresivnih činova.
- Pojedinci koji su nasilni na internetu mogu verovati da žrtva takođe prihvata agresivan čin kao šalu, pa je moguće da počinioci bez potrebnih socijalnih informacija uopšte ne mogu prepoznati nenamerno počinjenu štetu. Istraživanja dosledno ukazuju da su osobe sa slabom emocionalnom stabilnošću povezane s većim rizikom da postanu žrtve - navodi sagovornik Telegrafa.
- Prisutnost i uticaj, popularnost na mreži, kod mlade osobe značajno hrane narcizam, a osetljivost na frustracije istog kroz obezvređivanja čine ove mlade osobe vrlo ranjivim. Nemogućnost da se svima dopadnu, što je nerealna i nezrela potreba, čini da ove osobe budu sklone depresivnosti, a što je uvek u vezi i sa suicidom. Ovo je jedna verovatna varijanta, a konkretan slučaj uvek zahteva dodatnu pažnju i više informacija - ističe psiholog.
On objašnjava u kojim situacijama se rizik povećava.
- Kada život postane podređen za predstavljanja na društvenoj mreži. Kada pritisak postane toliki da svoj život podređujete potrebi da se predstavljate na način koji je jako udaljen od autentične ličnosti. Nedostaci se prikrivaju a slabosti ne prihvataju, to je jedan od povećanih rizika- ističe Musterović.
On navodi da je jedna od uspešnih stvari koja može umanjiti rizik ograničavanje vremena na društvenim mrežama.
- Manje više svako može da vam uđe na profil na društvenoj mreži samim tim ujedno ulazi i u vaš lični prostor i to potpuno nepoznati, strani ljudi. Odustajanje od "boravljenja" na društvenoj mreži znači i osmišljavanje slobodnog vremena. Dugotrajnost boravka na istim pasivizira mlade i izopštava ih iz vršnjačkog druženja i odrastanja koje je stimulativnije za razvoj - poručuje Musterović.
Sajber nasilnicima se može stati na put
Zlostavljanje na društvenim mrežama i drugim digitalnim platformama, poznato kao sajber nasilje, u Srbiji ne postoji kao krivično delo. Ipak, to ne znači da uvrede i pretnje preko Fejsbuka, Instagrama, Tvitera i drugih mreža mogu proći nekažnjeno.
Smrt Jutjuberke otkrila i novi vid nasilja - nekrobuling
Posle samoubistva mlade jutjuberke Kristine Kike Đukić (21), pojavili su se i zastrašujući komentari ispod objava o njenoj smrti.
Poruke mržnje nastavile su se, a uglavnom su stizali sa profila mladih osoba i dece.
Sociološkinja Jelena Radović nazvala je ovaj fenomen nekrobuling, a on je, kako je objasnila za Telegraf, još jedan nivo nasilja na internetu i predstavlja nasilnike koji svoje nasilje ispoljavaju nad osobom koja je umrla.
- Surovi komentari ispod fotografije devojke koja je preminula prikazuju u punom sjajnu apsolutno nepoštovanje, saosećanje, potpuni nedostatak etike i vaspitanja.
Komentari uglavnom dolaze od dece, mlađih generacija, koje je neko morao da nauči prvenstveno, kako da se ponašaju u oflajn životu, pa tako i u onlajn životu. Oba života su mladim generacijama podjednako važna! I ne samo mladima - upozorava Radović.
(Telegraf.rs)