Novi vid borbe protiv korone: Čime će se sve baviti Centar za sekvenciranje genoma

- Ideja nam je da utvrdimo korelaciju između genetike i kliničke slike same bolesti - rekla je dr Begović

Srbija ima novo oružje u borbi protiv korone. U našoj zemlji otvoren je prvi Centar za sekvenciranje genoma i bioinformatiku. Šta će se sve raditi u ovom Centru objasnila je u "Uranku" na televiziji K1 dr Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Preporučujemo

- Sekvenciranje genoma sprovodi se od sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Sekvenciranje je u najkraćem čitanje genetskog koda, odnosno naslednog materijala. U ovom postupku koriste se moćne mašine koje u veoma kratkom periodu mogu da daju veliku količinu informacija i te informacije imaju široku primenu. Koriste se u medicini, ali i u poljoprivredi, stočarstvu... - rekla je dr Begović i dodala:

- Sekvenciranje nam pomaže da iščitamo kompletnu genetičku informaciju jedinke i dobijemo veliku količinu podataka.

Kako je objasnila direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, prioritet Centra biće sekvenciranje genoma virusa korona.

- Naš centar je spejs-šatl i imamo kapacitet da mesečno čitamo 2.000 do 3.000 genoma. Moramo najpre da se obučimo da čitamo genom same korone. Velika Britanija je lider u sekvenciranju genoma korone. Ideja nam je da utvrdimo korelaciju između genetike i kliničke slike same bolesti.

Da saznamo postoje li ljudi koji su rezistentni na ovaj virus, ili koji zbog genetike neće razviti tešku kliničku sliku. Naučna zajednica se zbog pandemije korone okupila i primena ove "tehnologije budućnosti" kako je često zovemo postala je stvarnost - kazala je dr Jelena Begović.

Dr Begović je rekla da Centar sada mora da napravi ozbiljan tim naučnika koji će se baviti analizom prikupljenih podataka.

- Moramo da napravimo ozbiljan tim, jer je jedno čitanje, a sasvim drugo analiza tih podataka. Tim moraju da sačinjavaju medicinski i IT stručnjaci. Naš centar je veliko blago koje moramo da razvijamo - naglašava dr Begović koja kaže da je priroda svakog virusa pa i korone da se menja, a njegov cilj da se širi.

- Ne možemo znati koliko ćemo još imati mutacija korone. Ono što želimo je da pratimo i na osnovu podataka utvrdimo kako će promene u samom virusu uticati na kliničku sliku.

Personalizovana medicina

Sekvenciranje genoma veoma je značajno i u prevenciji jer se čitanjem genetskog koda može utvrditi predispozicija za neku bolest.

- Sekvenciranje će nam omogućiti da utvrdimo imamo li rizik od nastanka nekog oboljenja i važno je naglasiti da su podaci dobijeni ovim putem veoma pouzdani – čak 99 do 99,5 odsto. Ako dete želi da se bavi sportom, sekvenciranjem možemo, na osnovu genetike i građe mišića na primer, utvrditi da li bi bilo bolje da bude trkač na kraće ili duže staze.

Baza podataka

Dr Jelena Begović je govorila i o kreiranju baze podataka.

- Baza će se koristiti u medicini, stočarstvu, poljoprivredi, zaštiti vrsta... Na osnovu tih podataka i lične genetike moći će da se primeni personalizovana medicina. Da se svako leči u skladu sa sopstvenom genetikom - objanila je doktora.

Prenatalni testovi

Od januara 2022. godine sekvenciranje genoma koristiće se i u trudnoći.

- Biće to neinvazivan prenatalni test koji će se obavljati putem uzorka krvi, što znači da je prijatan i da ne postoje rizici po majku i plod. Radiće se u desetoj nedelji trudnoće što znači da ukoliko, ne daj bože test, pokaže neku anomaliju ili postoji neka sumnja, ima vremena za amniocentezu. Test će pokazivati šta se dešava u fetusu, kakva je genetika fetusa, ima li opasnosti od genetskih sindroma, postoji li niska ili visoka verovatnoća za neki poremećaj - rekla je dr Begović.

(Telegraf.rs)