Proteinske vakcine protiv korone bi mogle da promene tok pandemije

Vakcine zasnovane na proteinima, čija je proizvodnja, ali i skladištenje daleko jeftinije mogu da pomognu da se jaz među između siromašnih i bogatih zemalja smanji

Magazin Nature je objavio priču o proteinskim vakcinama protiv koronavirusa, koje bi mogle da promene tok kojim ide pandemija. Prenosimo ga. 

Preporučujemo

Pamela Šeri je nestrpljiva da se imunizuje protiv Kovida, ali je jedna od onih koji odlažu vakcinaciju.

- Ja verujem da su vakcine delotvorne. Želim zaštitu - kaže ona, ali dodaje da je u rizičnoj grupi, zbog akutnih reakcija imunog sistema i problema sa cirkulacijom, pa je zato zabrinuta zbog vakcina zasnovanih na mRNK tehnologiji i tehnologiji virusnih vektora. Iako su sigurne za najveći deo populacije, neke od njih su povezivane sa izuzetno retkim neželjenim posledicama, kao što su krvni ugrušci i zapaljenje srčanog mišića.

Šeri je zbog toga čekala da se ponuda vakcina proširi. Posebno je čekala pojavu vakcine napravljene od pročišćenih proteina. Za razliku od relativno nove tehnologije na kojoj su mRNA i vektorska vakcina bazirane, proteinske vakcine korišćene su vekovima da zaštite ljude od hepatitisa, herpesa i drugih virusnih infekcija.

Da bi izazvale imuni odgovor, ove vakcine isporučuju proteine, zajedno sa imuno-stimulišućim katalizatorima, direktno u ljudsku ćeliju, umesto dela genetskog koda koji ćelije moraju da registruju da bi same spojile proteine.

Rezultati kliničkih ispitivanja obećavaju

Iako proteinske vakcine još uvek nisu u širokoj primeni protiv korona virusa, poslednji podaci kliničkih ispitivanja obećavaju, jer su pokazale jaku zaštitu sa manje nus pojava u odnosu na druge vakcine.

Ukoliko takva vakcina bude dostupna, Šeri kaže da bi je odmah primila.

Njenom čekanju bi uskoro mogao da dođe kraj. Posle nekoliko meseci zastoja u kontroli kvaliteta i odlaganja u proizvodnji, biotehnološka firma Novavaks, kaže da je spremna da do kraja godine podnese zahtev Američkoj Upravi za hranu i lekove zahtev za dozvolu.

U međuvremenu još dve kompanije za proizvodnju vakcina, jedna iz Kine, druga iz Indije na pragu su da podnesu zahteve za dozvolu u narednim mesecima.

Ukoliko ove vakcine dobiju zleno svetlo, one bi mogle da budu prijemčivije ljudima koji se i dalje bolje da prime postojeća cepiva, što će ujedno značiti da će popuniti rupe u imunizaciji na globalnom nivou.

Velika šansa za siromašne zemlje

Do sada je manje od šest procenata vakcinisanih u siromašnijim zemljama. Vakcine zasnovane na proteinima, čija je proizvodanja, ali i skladištenje daleko jeftinije, budući da je moguće čuvati ih na širokom rasponu temepratura, mogu da pomognu da se jaz među između siromašnih i bogatih zemalja smanji.

- Svetu su potrebne vakcine bazirane na proteinima kako bi stigle do ranjivije populacije - rekao je Nik Džekson, šef inovativnih programa i tehnologija u Koaliciji za inovacije i odgovor na pandemiju, koja je uložila više od 1 milijarde dolara u istraživanje pet vakcina protiv korona virusa baziranim na proteinu.

Očekuje se da će vakcine zasnovane na proteinu, kada budu odobrene, brzo rešiti nestašicu koja usporava sprovođenje imunizacije u siromašnijim državama. Novavaks i Klover obavezali su se da će donisrati stotine miliona vakcine sledeće godine putem programa COVAX.

(Telegraf.rs)