Kovid-19 prati anksioznost: Naš stručnjak savetuje kad bi trebalo zatražiti pomoć

Anksioznost, depresivna simptomatologija i kognitivne smetnje često se javljaju kod pacijenata sa produženim postkovid sindromom

Strah, depresija i anksioznost trenutno su najučestalije psihičke manifestacije kod građana Srbije, a opterećeni su i zabrinuti svi – i oni koji su bolesni ili su se izlečili, ali i oni koji su to izbegli. Gotovo niko ne može da se izmesti iz psihoze koju nam je donela pandemija.

Preporučujemo

Kovid-19 različito deluje na obolele, kako u sferi fizičkog, tako i mentalnog zdravlja, a anksioznost je, objašnjavaju stručnjaci, nespecifičan simptom karakterističan za skoro sve psihijatrijske bolesti i veliki broj telesnih.

– Anksioznost je normalna emocija koja se javlja u uslovima straha i deo je evolucione reakcije borbe ili bega – kaže u razgovoru sa eKlinika portal docent dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”.

- Anksiozni poremećaji su ekstremna verzija ovog odgovora i karakterišu se psihičkim i telesnim simptomima, koji nemaju ili prevazilaze realno postojeći povod i narušavaju svakodnevno funkcionisanje. Najčešći simptomi anksioznosti su strepnja, strah, uznemirenost, nesanica, razdražljivost, napetost, teškoće sa pažnjom i koncentracijom, a praćeni su telesnim simptomima kao što su glavobolja, vrtoglavica, trnjenje, tremor, znojenje, stezanje u grudima, osećaj gušenja, kratak dah, tahikardija, učestalo mokrenje.

Prema njenim rečima, apsolutno nije neočekivano da ljudi koji boluju od kovida-19 imaju i simptome anksioznosti.

Simptomi koje ne smete zanemariti

Pandemija korona virusa donela je porast anksioznog i depresivnog ponašanja, a čini se i da se ljudi pritisnuti tegobama sada lakše javljaju i traže pomoć.

Mnogi se pitaju kako da prepoznaju momenat da je granica zabrinutosti pređena i da je vreme za konsultaciju sa stručnim licem.

– Svaki simptom ili teškoća koju ljudi imaju, u vidu anksioznosti, promene raspoloženja, poremećaja apetita, u ritmu spavanja i slično, koje remete svakodnevno funkcionisanje, jesu razlog za javljanje stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja. Pravovremeno javljanje na tretman i podršku ključno je u prevenciji razvoja ozbiljnijih mentalnih smetnji i svakako skraćuje dužinu lečenja, što je posebno značajno u uslovima pandemije – apeluje doc. dr Stašević Karličić.

Strah pogoršava simptome kovida-19

Lekari iz kovid bolnica ističu da je kod hospitalizovanih pacijenata strah posebno izražen, da utiče na disanje, a samim tim i na težu kliničku sliku.

Zbog toga se, posebno kod onih koji su na kiseoničkoj potpori, a osećaju se uznemireno u meri da ometaju normalan tok lečenja, u terapiju uključuju i lekovi sa sedativnim dejstvom.

Docent dr Stašević Karličić objašnjava da teške forme bolesti koje uzrokuju nisku saturaciju kiseonika u krvi fiziološki aktiviraju takozvani noradrenergički alarm, što rezultira visokim koncentracijama adrenalina u krvi, i koji posreduje osećaju straha i anksioznosti.

Sve to, po njenim rečima, nekada može da dovede i do nivoa paničnog straha uz telesne korelate - lupanje srca, osećaj gušenja itd. Sama bolest u fiziološkom smislu može da dovede do osećaja ekstremnog straha, a to prevazilazi onaj strah koji je sasvim normalno osećanje kada smo životno ugroženi i koji oseća svaki čovek, ističe v. d. direktora najstarije psihijatrijske ustanove u Evropi.

Dajte sebi vremena da se oporavite

Oporavak od kovida-19, posebno onih koji su bili hospitalizovani zbog umereno teških i teških formi je često spor, a sagovornica eKlinike napominje da nestrpljenje ljudi sa ciljem da se što pre vrate u prethodni tempo života nije dobar saveznik u procesu oporavka.

– Anksioznost, depresivna simptomatologija i kognitivne smetnje su najčešće kliničke prezentacije kod pacijenata sa produženim kovidom. Vredni spomena su i složeni neuropsihijatrijski sindromi kod pacijenata u jedinicama intenzivne i poluintenzivne nege koji se u značajnom broju manifestuju epizodama akutne uznemirenosti, halucinacija, dezorijentacije, agresivnosti i suicidalnosti – navodi docent dr Ivana Stašević Karličić.

Ona podseća da je pravovremeno javljanje za stručnu pomoć zbog simptoma anksioznosti i depresije, često i prvih psihotičnih epozoda – ključno, uz rad na prosvećivanju stanovništva o važnosti mentalnog zdravlja. Za sve one koji imaju bilo kakve teškoće u psihičkom funkcionisanju, Nacionalni servis za zaštitu mentalnog zdravlja stanovništva dostupan je besplatno, 24 časa 7 dana u nedelji, pozivom na broj 0800/309-309 , uz mogućnost i onlajn čet – komunikacije.

(Telegraf.rs)