Stres urinarna inkontinencija: Stanje koje najčešće muči žene rešava se hirurškim tretmanom

- Nevoljni gubitak urina u svakodnevnim aktivnostima kao što su smejanje, kašljanje, kijanje, hodanje uzbrdo, podizanje tereta, sport i ples može se uspešno sanirati - kaže za Telegraf dr Nikola Matavulj, ginekolog u Adžibadem Bel medicu

Kada je reč o zdravlju, tada nema mesta za sramotu. Mnogi ljudi zbog nevoljnog mokrenja imaju osećaj stida i sramote, jer im ovaj problem remeti svakodnevne aktivnosti, pa čak i san. 

Preporučujemo

Radi se o takozvanoj inkontinenciji, koja predstavlja nemogućnost zadržavanja mokraće. Poremećaji mokrenja nastaju kao posledica slabosti mišića i vezivnog tkiva karličnog dna.

Koliko je ovo veliki problem govori i to da često ne možete znati kada će vam se, i na kom mestu, ova neprijatnost desiti. Inkontinencija se javlja i kod muškaraca, ali je tri puta češća kod osoba ženskog pola. Takođe, javlja se i kod mladih i kod starijih osoba, kao i kod dece.

- Urinarna inkontinencija je pojam iza koga mogu da se kriju razni poremećaji, a u najopštijem smislu može da se definiše kao bilo koji nevoljni gubitak urina, odnosno svaki gubitak kontrole nad mokrenjem - kaže za Telegraf dr Nikola Matavulj, specijalista ginekologije i akušerstva zaposlen u Acibadem Bel Medicu.

Prema rečima našeg sagovornika, urinarna inkontinencija može biti simptom ili znak nekog drugog stanja, ili "bolest" za sebe, a može da bude i posledica neke druge bolesti ili komplikacija nekog specifičnog lečenja. Takođe, ona može da bude prolazna ili trajna, a može da se javi i kod mladih i kod starijih osoba. Dakle, pojam je širok.

Na pitanje kolika je učestalost ovog problema, doktor Nikola Matavulj kaže:

- Na globalnom forumu o inkontinenciji održanom 2018. godine je vrlo interesantno i ilustrativno rečeno: kada bismo sve osobe sa ovim problemom naselili u jednu državu, to bi bila treća država u svetu po broju stanovnika. U stručnoj literaturi podaci o učestalosti veoma variraju u zavisnosti od toga kako definišemo problem. Pojašnjenja radi, ako analiziramo osobe ženskog pola u dobi od 40 do 50 godina, koje jednom mesečno nevoljno gube urin, učestalost iznosi nešto ispod 50 odsto, tačnije 46,7, a ako koristimo malo strože kriterijume i u analizu uključimo žene iste dobi koje se jednom nedeljno nevoljno umokravaju nalazimo da je učestalost oko 20 odsto.

Nezdrave navike pogoršavaju stanje

- Obično se kao glavni krivac za stres urinarnu inkontinenciju optužuje mehaničko oštećenje tkiva vezano za trudnoću i porođaj. Međutim, etiologija stres urinarne inkontinencije kod žene je ipak kompleksnija od ove pretpostavke. Najverovatnije je da razne maternalne karakteristike, veličina i položaj fetusa, osobenosti samog porođaja i akušerske intervencije iz vremena porođaja definišu verovatnoću anatomskih oštećenja tkiva.

Ova oštećenja, odnosno povrede u sadejstvu sa nekim genetski definisanim faktorima, a pre svih - urođenim karakteristikama vezivnog tkiva) i mnogim spoljašnjim faktorima (dijetetske navike, fizička aktivnost i vežbanje, stanje respiratornih organa itd.) dovode do ispoljavanja simptoma ovog stanja - objašnjava dr Matavulj i dodaje da je za uobičajeno funkcionisanje urogenitalnog sistema potrebna adekvatna endokrina funkcija jajnika.

- Ovo je dodatno bitna informacija, jer ljudska populacija pokazuje trend sve dužeg života i svi poremećaji karličnog dna zajedno sa problemom nevoljog oticanja mokraće postaju značajan entitet iz perspektive pojedinca, ali i u kontekstu javnog zdravlja - ističe dr Matavulj.

Prema njegovim rečima, stres urinarnu inkontinenciju mogu da pogoršaju alkoholna pića, kofeinski napici, gazirana pića, veštački zasađivači, pušenje cigareta.

- Gojaznost je takođe doprinoseći faktor u oboljevanju. Puno studija je pokazalo da se stepen ili ozbiljnost stres inkontinencije urina smanjuje kako pacijentkinje gube na telesnoj težini. Ovo opažanje je prilično logično, kako strukture karličnog dna (a znamo koliko je njihov integritet bitan u mehanizmima kontinencije) trpe značajno veći mehanički stres kod gojaznih osoba.

Dalje, često se u stručnoj literaturi citira jedna norveška studija (EPINCONT) koja je na velikom broju ispitanica istraživala povezanost promenljivih životnih navika kao što je pušenje na nevoljni gubitak urina. Ova studija je dokazala jasnu vezu između urinarne inkontinencije i pušenja, bilo da su u pitanju bivši ili aktuelni pušači (s tim da je relevantna istorija konzumiranja cigareta preko 15 godina, i to preko 20 cigareta na dan) - objašnjava dr Nikola Matavulj.

Žene su sklonije nevoljnom mokrenju

- I muškarci i žene pate od nevoljnog umokravanja, ali postoje interesantne razlike u učestalosti različitih tipova urinarne inkontinencije. Uopšteno, žene tri puta češće imaju problem nevoljnog mokrenja. U proseku, jedan od deset muškaraca pati od urinarne inkontinencije, i većina njih ima urgentnu inkontinenciju. Već je rečeno da je osnovni uzrok stres urinarne inkontinencije kod žena oštećenje struktura karličnog dna.

Analogno tome, i kod muškaraca je stres urinarna inkontinencija posledica oštećenja tkiva, ali zbog radikalnog hirurškog tretmana malignih bolesti prostate. Dakle, ono što u je u biti stres urinarne inkontinencije su povrede karličnog dna i već je jasno da su žene, zbog oštećenja u toku trudnoće i porođaja, nažalost dominantno pogođene ovim stanjem. Još ako se doda slabljenje tkiva koje je estrogenski zavisno, jasno je da će problem sa godinama starosti biti sve prisutniji, što statistika i potvrđuje - kaže dr Matavulj.

Ne postoji pokazatelj da će se ovo stanje javiti

Kako objašnjava sagovornik Telegrafa, ne postoji jedan ili jedinstven prediktor nastanka urinarne inkontinencije.

- Registrovana je familijarna sklonost i razni faktori rizika, a pre svega životni stil i akušerska anamneza o kojima je već bilo reči, ali i dalje nema univerzalnog pokazatelja da će se ovo stanje javiti.

Kada je reč o drugim zdravstenim problemima koji mogu da nastanu zbog inkontinencija urina, doktor objašnjava da ovo stanje može da dovede do ponavljanja uporne urinarne infekcije, ali i druge ginekološke infekcije, pre svega spoljašnjih genitalija, ali i kože intimne zone i okoline. Dalje u istim zonama kože mogu da se jave crvenilo, svrab i iritacija, zbog stalne izloženosti urinu.

Stanje koje ometa socijalne i fizičke aktivnosti 

-  Žene koje pate od ovog problema ograničavaju ili u potpunosti prestaju sa aktivnostima van kuće i u najtežim slučajevima postaju izuzetno izolovane i vezane za dom. Kao dodatak ovom restriktivnom ponašanju, mnoge žene uvode u svakodnevnicu ekstenzivne pripreme za određene aktivnosti koje žele da obave. Ovde se misli na "mokrenje na silu" pre izlaska iz kuće, one često nose sa sobom uloške ili rezervnu odeću, ograničavaju unos tečnosti itd. Mnoge naučne studije dovele su u vezu nevoljni gubitak urina i raznu depresivnu simptomatologiju. Postoji, takođe, i nedvosmislen negativan uticaj na seksualnu aktivnost zbog fizičkog diskomfora ili osećaja stida.

Interesantno je da je u zapadnom svetu jedan od vodećih razloga za smeštanje starijih ženskih osoba u ustanove sa obezbeđenom negom (domovi za stara lica) upravo urinarna i/ili fekalna inkontinencija, što nas upućuje na obim ekonomskog tereta ovog problema. Jasno je da nevoljno umokravanje nije životno ugrožavajuće stanje, ali je dokazano stanje koje u velikoj meri narušava i umanjuje kvalitet života - ističe dr Matavulj.

On naglašava da je bitno da žene koje muči ovo stanje znaju da nisu usamljene i navodi da, nažalost, ne postoji dovoljna svest o ovom problemu.

- O ovom problemu se ne govori javno u dovoljnoj meri i posledično žene sa ovim problemom postaju sklone da ga zadrže za sebe, zbog osećaja stida, a upravo zbog nedostatka informacija. Problem je jako čest i po svojoj prirodi napreduje u smeru poteškoća u lečenju. Većina zdravstvenih ustanova ima uslova za bazične preglede kojima se jasno definiše problematika. Koliko je problem prisutan vidimo iz statistike: svaka četvrta žena starija od 18 godina ima bar jednu epizodu nevoljnog oticanja urina, ali naravno da ne zahteva svaka hirurški tretman.

Smatra se dalje da u SAD oko 15 miliona odraslih žena pati od stres urinarne inkontinencije, ali isto tako, iz statistike vidimo veliku opšteprisutnu grešku - prosečno vreme koje prođe od prvih simptoma do konačno postavljene dijagnoze iznosi 6,5 godina. Ako se neka od čitateljki pronalazi u ovom tekstu, pregled kod ginekologa ili urologa bi bio prvi korak u rešavanju ovog medicinskog stanja - savetuje dr Matavulj.

Hirurška i nehirurška rešenja

- Tretman stres urinarne inkontinencije može biti konzervativan i hirurški. Prva, nehirurška opcija rezervisana je za lakše forme bolesti i za one žene koje ne mogu ili ne žele da se operišu. Za sada najbolje rezultate pokazuje takozvana bihejvioralna terapija. U praksi se kombinuje sa raznim vežbama i električnom stimulacijom mišića, uz estrogensku terapiju i pesare (posebne naprave koje se postavljaju u vaginu radi koji stabilizacije tkiva) - objašnjava ginekolog.

Prema njegovim rečima, u slučaju ozbiljnijih simptoma, odnosno kod značajno narušenog zdravlja ili kod neuspeha konzervativne terapije postoji nekoliko hirurških metoda koje sa različitim uspehom mogu da pomognu.

- Unazad nekoliko godina, zlatni standard u lečenju jeste aplikacija tračice od sintetskog materijala ispod središnjeg dela mokraćne cevi. Minimalno invazivna, visoko efikasna, i sa relativno brzim postoperativnim oporavkom, ova procedura (TOT sling) je sa razlogom najčešće korišćena metoda u lečenju. Pokazano je da je uspešnost ovakvog hirurškog tretmana 98 odsto, čak i pri dugoročnom praćenju pacijenkinja. Operacija se izvodi u regionalnoj ili opštoj anesteziji, kroz tri jako mala i sakrivena reza, i tipično ne traje duže od 30 minuta - navodi dr Matavulj.

Kako kaže, efekat je trenutan - neposredno posle hirurškog tretmana problem je rešen. Krajnji rezultat je potpuna ponovna kontrola nad mokrenjem više godina posle operacije, što drastično poboljšava kvalitet života žene, koja je sada slobodna, aktivna i zdrava.

(Telegraf.rs/PR)