Sve o delta plus soju korona virusa koji preti Srbiji: Po simptomima ga je teško prepoznati

Za sada, još nije dijagnostikovan u našoj zemlji

Nova mutacija korona virusa, soj "delta plus", koji je prvi put viđen u Evropi u martu ove godine, sada je registrovan u najmanje 44 zemlje širom sveta. Da se polako približava i Srbiji govori i činjenica da je u susednoj Hrvatskoj zabeležen prvi slučaj zaražene osobe ovim sojem.

Preporučujemo

Ipak, za sada, još nije dijagnostikovan u našoj zemlji, rekla je za Telegraf.rs prof. dr Tanja Jovanović, virusolog i prodekan za redovnu nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Na pitanje da li je nova varijanta delte zaraznija, kaže da se još ispituje, ali da svaka mutacija koja se pojavi je u svakom slučaju infektivnija.

- Jer, virus želi da se što lakše i brže razmnoži i inficira veći broj ljudi. Njegov život zavisi od života u organizmu. Oni van organizma ne mogu da žive. Tako da, svaka varijanta, u stvari, nosi sa sobom opasnost da bude opasnija, da se lakše prenosi i da se u većoj količni razmnožava - objasnila je prof. dr Jovanović za naš portal.

I profesor Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba rekao je da je delta plus soj zarazniji od ovoh.

- Podaci koji će danas biti objavljeni, videćete, biće veoma zabrinjavajući. Ovo je najteža epidemija koja je zabeležena i u svetu i kod nas, rekao je on i dodao da želi da istakne da sve mere koje postoje moraju striktno da se poštuju - rekao je on.

Šta je delta plus soj?

Delta plus soj je mutacija trenutnog delta soja koji je najzastupljeniji u svetu. Dijagnostifikovan je na osnovu molekularnih testova gde je viđeno da se razlikuje po tome što on sadrži genetske promene u S proteinu u odnosu na delta soj koji dominira u svetu - rekla je dr Kuljić - Kapulica za Blic.

Ona kaže da kada se pojavi novi virus, dalje je potrebno ispitati da li je on, kako ona navodi, "značajan" ili ne.

- Imamo četiri varijante virusa od kojih su najznačaniji alfa, beta, gama i delta. Kada se otkrije novi soj, neophodno je da se dalje ispituju njegove konsekvece odnosno, da li je on "značajan" ili nije i da li ima promene koje se događaju u prirodi - priča Kuljić - Kapulica.

Iako trenutno, prema rečima stručnjaka, ima razloga za zabrinutost, nema za paniku.

Koji su simptomi

Simptomi delta plus varijante su već su poznati kao suv kašalj, umor ili temepratura. Teži oblici bolesti uključuju i kratak dah i bol u grudima.

Osim toga, delta varijanta može se prepoznati i po osipu na koži, promeni boje na prstima, bolu u grlu, gubitku čula mirisa i ukusa, dijareji, glavobolji, curenju nosa, itd.

Spisak simptoma delta plus varijante korona virusa je prilično dugačak, i zbog toga ga je jako teško na prvi prepoznati i razlikovati od drugih virusa ili varijanti. 

Zarazniji od 10 do 15 odsto?

Ovu varijantu, imenovanu kao AY.4.2 tek nedavno su prepoznali virusolozi koji prate genetske promene delta soja, ali ona je već u tom trenutku činila gotovo 10% slučajeva u Velikoj Britaniji.

Kako je navedeno, broj slučajeva obolelih od ove varijante virusa brzo raste, ali ne toliko kao od originalne varijante, odnosno od delta soja koji je početkom godine stigao iz Indije u Britaniju.

Džefri Baret, direktor na Institutu u Kembridžu i Fransoa Balu, direktor Instituta za genetiku u Londonu, rekli su da se varijanta AY.4.2 za 10 do 15 odsto lakše prenosi nego originalni delta soj, koji je dominirao širom sveta.

- Ako se preliminarni rezultati potvrde, AY.4.2 bi mogao da bude najzarazniji soj korona virusa od početka pandemije - rekao je Balu i dodao da je u ovoj fazi potreban oprez.

AY.4.2 je jedna od 45 podvarijanti delta virusa zabeleženih širom sveta. Ona ima dve karakteristične mutacije, nazvane Y145H i A222V, u spajk proteinu kojima virus zaražava ljudske ćelije.

- Obe mutacije zabeležene su pojedinačno u prethodnim varijantama korona virusa i nisu bile okarakterisane kao nešto zabrinjavajuće - rekao je Balu i dodao da nije jasno zbog čega bi one delta varijantu činile zaraznijom.

- Ne čini se da bi ove mutacije mogle da zaobilaze imunitet, imaju veću prenosivost ili virulenciju - kazao je on.

Ravi Gupta, profesor kliničke mikrobiologije na Kembridž univerzitetu rekao je da je teško predvideti uticaj pojedinačnih mutacija na ponašanje virusa, jer one utiču i na oblik i ponašanje spajk proteina na način koji naučnici još uvek ne razumeju.

- Zaista ne znamo kako je sam delta soj toliko zarazan - rekao je on krajem oktobra.

(Telegraf.rs)