"Sindrom Marije Antoanete": Naučnici otkrivaju zbog kojih faktora prevremeno starimo

Na prerano starenje kože utiču svakodnevne životne navike i stresne situacije

Iako je starenje neizbežno, slobodno možemo reći da bi većina nas volela da ostari dostojanstveno, a ne odjednom, "preko noći". Starenje preko noći kao izraz pojavio se 1793. godine kada su očevici potvrdili da je Marija Antoneta noć pre pogubljena potpuno osedela.

Preporučujemo

Možda vam ovo zvuči kao mit, ali američka istraživanja dokazuju da je starenje preko noći donekle moguće. Naime, u istraživanju je učestvovalo 33 žene koje su pritom i majke koje šest meseci spavaju manje od sedam preporučenih sati.

Potvrđeno je da su one biološki starije tri do sedam godina od svojih vršanjakinja koje spavaju sedam ili više sati.

Pored manjka sna na starenje utiču alkohol, cigarete, prekomerna težina, fizička neaktivnost..., a stresni događaji kao što su gubitak posla, deteta, razvod ili dijagnostikovanje neizlečive boleste čine da naše telo prevremeno stari i propada.

Naučnici koji su radili na pomenutom istraživanju ukazuju da i geni igraju važnu ulogu, ali ne toliko koliko način života i svakodnevni stresni događaji.

- Svako ko je otišao na 30 godina mature mogao je da zaključi da ljudi ne stare istom brzinom. Nekima je kosa osedela, neki imaju urezane bore, dok neki održavaju svoj mladoliki izgled - rekao je Piter Džoši genetičar.

On napominje da nije samo stres "okidač", već i nedostatak vitamina D3, B12 i bakra. Kako kaže, postoje ljudi koji su skloni da u ranom životnom dobu dobiju sede vlasi, najčešće zbog genetike, ali nije isključeno da su pretpeli veliku životnu traumu.

Ipak, nedavna studija uspela je da malo bolje rasvetli ovaj problem. Istraživači dva univerziteta, u Sao Paulu i Harvardu, posle eksperimenata na miševima, potvrdili su da stres zaista može igrati ključnu ulogu u iznenadnoj pojavi sede kose. Miševi koji su bili izloženi stresnim situacijima, pojačano su lučili adrenalin i kortizol, hormone stresa, što je rezultiralo ubrzanim pulsom i skokom krvnog pritiska – i izazivalo akutni stres.

Ovaj proces ubrzao je uništavanje matičnih ćelija odgovornih za proizvodnju melanina u folikulima dlake. Posle samo par dana sve matične ćelije koje bi trebalo da regenerišu pigment su nestale. I dlaka miševa je postala izrazito seda. A, kada se pigment jednom izgubi, nemoguće ga je regenerisati.

Žene zbog stresa na poslu ranije ulaze u menopauzu

Istraživanje sprovedeno u Francuskoj sugeriše da žene, koje su na radnom mestu izložene stresu, ulaze u menopauzu ranije nego što je to uobičajeno. Rezultati koje je objavio "American Journal of Epidemiology" temelje se na praćenju 1.500 ispitanih žena koje su prošle menopauzu.

Pokazalo se da je menopauza u proseku počinjala u 52. godini, a kod devet odsto ispitanica koje su izjavile da su izložene stresu na radnom mestu menopauza je počinjala prosečno godinu dana ranije, u 51. godini. Visokim nivoom stresa se smatrala potreba za brzim obavljanjem zadataka, obavljanje više zadataka odjednom i potreba čestih prekida već započetog rada.

Naučnici negativan uticaj stresa objašnjavaju njegovim uticajem na ravnotežu hormona u organizmu, što može ubrzati starenje jajnika, a studija je utvrdila da i pušenje više od deset cigareta na dan može ubrzati pojavu menopauze.

(Telegraf.rs)