Prvi u Srbiji - laserom protiv bola u vratnoj kičmi

Dr sci. med. Nenad Živković, neurohirurg

Foto: Shutterstock, Bel Medic

Zbog savremenog načina života koji zahteva od nas dugotrajno sedenje i rad na računaru, sve je više čak i mladih ljudi koje muče bolovi u vratnom delu kičme. Ovi bolovi su jednako često posledica degenerativnih promena na međupršljenskim diskovima ili preloma pršljenova zbog osteoporoze. Dr sci. med. Nenad Živković, neurohirurg i spinalni hirurg u Acibadem Bel Medicu, uspešno primenjuje savremene neoperativne i operativne metode kojima se uklanja uzrok bola u vratnoj kičmi.

Šta sve može da bude uzrok bola u vratnoj kičmi?

  • Koji simptomi ukazuju da je došlo do promena na međupršljenskim diskusima na vratu koji su uzrok bola?

Osoba oseća jak bol u vratu i ramenima koji može i da se širi duž jedne ruke. Istovremeno može doći i do osećaja slabosti i trnjenja u toj ruci i prstima. Pokreti u predelu vrata i ramena mogu biti ograničeni. Pacijent tada oseća napetost mišića vrata i njihovo povremeno grčenje.

  • Do kakavih komplikacija može da dođe ako se ovi simptomi zanemaruju duže vreme?

Pacijenti često ignorišu simptome i ne pridaju im značaj umesto da se jave lekaru. Tada dolazi do formiranja bolnih čvorića u mišićima duž vrata, prema ramenima i između lopatica. Zapaljenski proces u sledećoj fazi dovodi do misofascijalnog sindroma (zapaljenja mišićnog omotača).

  • Da li to znači da se treba obratiti lekaru čim primetimo da bol u vratu počne da se širi duž ruke?

Naravno. Radikularan bol, tj. bol koji zrači iz vrata ka ruci, je alarm i znak da treba posetiti lekara. Javlja se u slučajevima pritisnutog nerva od strane nekog procesa, češće degenerativnog ili u manjem procentu mogućeg opasnijeg procesa (tumori), mada može označiti i početne tegobe kod srčanih oboljenja, te je u svakom slučaju neophodno posetiti lekara koji će vas usmeriti na dalje dijagnostičke procedure.

Foto: Bel Medic

Kako do dijagnoze?

  • Kako se potvrđuje dijagnoza?

Magnetna rezonanca se smatra zlatnim standardom u dijagnostici promena na kičmi. Ona pruža jasan i potpun prikaz međupršljenskih diskova, širine kičmenog kanala, stanja kičmene moždine, stanja samih kičmenih pršljenova i ostalih struktura. Pomoćne dijagnostičke procedure mogu biti rendgenska dijagnostika, skener i elektromioneurografija ruku i nogu.

Prve faze lečenja

  • Kojom metodom se započinje lečenje?

Najpre se primenjuje konzervativno-fizikalno lečenje, zatim invazivne neoperativne metode, a na kraju, operativno lečenje. Ako su simptomi umerenog intenziteta, kreće se sa imobilizacijom vrata uz nošenje kragne 6-8 nedelja. Pacijent treba da miruje i uzima lekove protiv akutnog bola (Brufen, Diklofen). Pod strogim nadzorom lekara nekim pacijentima se daju i kortikosteroidi i miorelaksanti da bi se ublažili grčevi u vratu.

  • Kada se kreće sa fizikalnom terapijom?

Kada dođe do smirivanja akutnog bola i smanjenja inteziteta hroničnog bola, počinje se sa fiziklanom terapijom, korektivnim vežbama, vežbama istezanja i relaksacionim metodama (masaža, mobilizacija zglobova, dekompresiona trakcija).

Kako se izvodi operacija laserom

  • Šta ako lekovi i fizikalna terapija ne dovedu do poboljšanja?

Kao most između konzervativnog i operativnog lečenja se preporučuje perkutana laserska diskus dekopresija (PLDD) sa ili bez fasetne denervacije.

  • Šta to konkretno znači? Kako izgleda procedura koju obavljate?

Nakon višegodišnje primene ove metode u lumbalnom delu kičme, nedavno smo u Acibadem Bel Medicu prvi put u Srbiji uspešno izveli perkutanu lasersku diskus dekopresiju na vratnom delu kičme kod pacijentkinje koju su dugo mučile tegobe bola u vratu i niz jednu ruku. Ova metoda spada u minimalno invazivnu hirurgiju jer se radi preko kože. Naime, pod lokalnom anestezijom se šupljom iglom probija koža u nivou međupršljenskog prostora gde je prethodno putem magnetne rezonance utvrđeno da se nalazi uklješteni nerv, oštećenini diskus ili pršljen. Kroz iglu se ubacuje lasersko vlakno (0,4mm) kroz koga se impulsima, u rasponu od 1-2 sekundi, isporučuje laserska energija. Na ovaj način se ispupčeni materijal diska skupi i tako smanji pritisak na uklješteni nerv. Ujedno se receptori za bol u istog regiji izmene. Sve zajedno daje kao rezultat smanjenje bola.

  • Kolika je uspešnost ove metode? Da li je nekada potrebno uraditi još neku dodatnu hiruršku intervenciju?

U većini studija se navodi da je uspešnost PLDD metode između 75% i 90%. Samo je u 4-10% slučajeva bilo neophodnosa se pacijenti naknadno podvrgnu još nekoj hirurškoj metodi lečenja. Naravno, postoje iograničenja, tj. ne može se svaka hernijacija rešavati laserom. U slučajevima „soft“(mekih svežih) ispada diskus hernija sa strane, moguće je uraditi endoskopsku operaciju sa zadnje strane, koja je takođe efikasna, ukoliko postoji prava indikacija. U svakom slučaju, konačno rešenje za visoko degenerisane međupršljenske prostore je prednja dekompresija i umetanje veštačkog diska.

Foto: Shutterstock
  • Koji pacijenti ne smeju da podvrgnu PLDD metodi?

Degenerativno izmenjeni diskusi III i IV stepena (Modic), kao i veliki ispadi u kanalu, ne mogu se rešavati na ovaj način. Poznato je da se najbolji efekat postiže kod svežih ispada diskusa koji su sadržani i nemaju veći stepen degenearcije. Za viši stepen degeneracije solucije su aplikacija matičnih ćelija ili konačno umetanje veštačkog implantata u međupršljenski prostor. Za samu intervenciju postoje kontraindikacije:

-sistemska ili lokalna infekcija

-antikoagulatna terapija

-iščašnuće (listeza)pršljena i nestabilnost

-apsolutno sužen kanal

-značajna psihička oboljenja.

  • Koliko dugo traje ova intervencija i da li su za nju potrebne posebne pripreme?

Intervencija se radi u lokalnoj anesteziji i sam proces rada traje oko petnaestak minuta. Pripreme, u smislu detekcije eventualne sistemske ili lokalne infekcije ili značajnog komorbiditeta, su neophodne, a uključuju proveru krvne slike i faktora zapaljenja.

  • Koliko dugo pacijent ostaje u bolnici, a koliko traje oporavak?

Pacijent napušta bolnicu u narednih sat-dva, sa imobilizacijom vrata kragnom koju će nositi 3-4 nedelje. Za to vreme pošteda napora, dizanja težih predmeta od 5kg, izbegavanje dugotrajnog sedenja. Nakon 4-5 nedelja od intervencije počinje se multumodalnom fizikalnom terapijom.

Prednosti metode i saveti za period oporavka

  • Koje su prednosti laserske diskus dekopresije?

Za dobro selektovane pacijente benefit je veliki. Nema značajnog oštećenja okolnog tkiva, samim tim ni ožiljka ni fibroze, koji u manjem procentu slučajeva ponovo mogu izazvati problem i suženje kanala. Nema hospitalizacije, pacijent se otpušta istog dana. Nema opšte anestezije i rizika koje ona nosi. I na kraju, manja cena procedure.

  • Šta pacijent bi trebalo da radi nakon PLDD?

Pacijent bi trebalo da nauči kako da pravilno drži telo i vrat pri sedenju, kretanju i spavanju. Trebalo bi da nabavi ergonomsku stolicu i postavi tastaturu kompujtera na optimalnu visinu. Radi smanjenja stresa preporučuje se da pacijent nauči tehnike disanja i opuštanja. Nikako ne smemo da zaboravimo da je neophodno održavanje zdrave telesne težine i prestanak pušenja.

(Telegraf.rs/PR)