"Mi ne možemo čekati": Obeležen Svetski dan borbe protiv limfoma, poslata snažna poruka

U Srbiji svake godine 1.200 ljudi dobije ovu dijagnozu

Povodom obeležavanja 15 godina rada i postojanja Udruženja LIPA i Svetskog dana borbe protiv limfoma, u Beogradu je danas održana tribina pod nazivom "Mi ne možemo čekati", posvećena pacijentima, porodicama, rodbini i prijateljima obolelih od limfoma, ali i svima onima koji podržavaju rad ovog Udruženja.

Preporučujemo

Moto ove godišnjice je "Mi ne možemo čekati" i istovremeno ukazuje na važnost pravovremene dijagnostike, ali i na situaciju u kojoj se trenutno nalazi svaki zdravstveni sistem u svetu. Kako je na tribini naglašeno, moto je nastao iz potrebe pacijenata koje su u doba pandemije sve veće, ali nažalost, mnoge ostavljene po strani da čekaju.

Prisutnima se obratila Maja Kocić, predsednica Udruženja, koja je i sama vodila bitku za život i naglasila važnost podizanja svesti o limfomu.

- Naše aktivnosti su pre svega podizanje svesti o bolesti, personalizovana zdravstvena zaštita i edukacija pacijenata, što činimo, između ostalog, kroz brošure, online aplikaciju, sajt... - rekla je ona.

- Mi ne možemo čekati da budemo pregledani od strane specijaliste ukoliko imamo simptome koji traju nešto duže, ljudi koji nas okružuju i javnost shvati da smo mi jedna od najugroženijih grupa pacijenata i da nam je njihova pomoć više nego ikada potrebna i da zdrava populacija shvati koliko njihov imunitet u ovoj pandemiji, koji mogu da steknu vakcinišući se, nama znači - istakla je Kocić.

"Ja nisam sa one, ja sam sa ove strane, znam šta nedostaje"

Osim predsednice Udruženja, prisutnima se obratio i doc. dr Darko Antić, načelnik Klinike za hematologiju KC Srbije, koji je rekao da će ovoga puta preskočiti stručne termine i statistike i istaći važnost podrške pacijentima kroz ličnu, emotivnu priču.

- Ispričaću vam jednu priču, koja nažalost nije samo priča. Ja imam 45 godina, rođen sam u Jagodini i moj otac je bio hirurg. Te 1999. godine polazio sam za Beograd, pratili su me otac i majka, a ona je tada primetila da on, kako je rekla, "ima neke žlezde". On se na to nije obazirao, jer je, naglašavam, bio hirurg i mislio je da kada spasi jedan život, on ga automatski doda sebi - kao u igrici. Naprotiv, samo ga je smanjio.

Njegova prva dijagnoza je bila karcinom pankreasa, sa 65.000 leukocita. Nismo znali šta da radimo. Zašto mislim da je sve ovo važno i zašto ja sve ovo razumem, ja nisam sa ove (lekarske) strane, ja sam zapravo sa one, sa strane porodice, rodbine, prijatelja obolelih od limfoma. Zato sam vizionar, jer znam šta nedostaje.

- Otišli smo u bolnicu, dobio je dijagnozu hronične limfocitne leukemije, dobio je i terapiju. Sedam dana posle toga se valjao od bolova, mi ne znamo šta mu je, ne znam koga da pitamo. Odemo u bolnicu, a njegov kolega kaže da ima kamen u bubregu...Kako do pre sedam dana zdrav čovek sada ima kamen u bubregu? Uglavnom, nije dobio kompletnu terapiju, godinu dana kasnije i dalje na toj terapiji, dobije infarkt na poslu, mi i dalje nemamo koga da pitamo šta da radimo.

Posle nekog vremena dobije herpes na polovini lica, mi i dalje ne znamo koga da pitamo...Ne znamo da je to uobičajena stvar, četvrti put odemo na more i vratimo se ranije jer je dobio neku infekciju, za koju sada znam da je uobičajena, ali tada nismo znali i to nam niko nije rekao.

Te 2006. godine, kada je ovo Udruženje i formirano, preminuo je - ispričao je dr Antić.

- Ne prođe nikad ta oluja, možda ne bude za dva dana, ali bude za 15 godina kada pričate o tome. Ja znam kako se osećaju porodice pacijenata. Ono što smo shvatili kao porodice je da nije kraj priče kad neko završi lečenje na ovaj ili onaj način, poenta je da nastavite da pomažete i onda kada vi niste u priči, to je suština - zaključio je dr Antić i dodao:

- Da smo imali koga da pitamo, možda bi kraj ove priče bio drugačiji.

Šta je limfom?

Limfom je maligna bolest limfocita i postoji veliki broj njih, a podeljeni su u dva osnovna tipa - hočkinske i nehočkinske limfome. Nehočkinski limfomi čine više od 5/6 svih limfoma.

Prema trenutnoj klasifikaciji SZO, postoji više od 80 različitih podtipova limfoma i ovo je sedmi najučestaliji malignitet na svetu. Svake godine u svetu se registruje više od 700.000 novoobolelih. Najveći problem sa kojim se suočava većina pacijenata je kasno uspostavljanje dijagnoze, zajedno da nejednakim pristupom savremenim terapijama. U Srbiji svake godine 1.200 ljudi dobije ovu dijagnozu.

Pacijenti kasne sa odlaskom kod lekara, jer limfom ima nescpecifične simptome, koji mogu ukazivati na manje ozbiljna stanja kao što su bezbolni uvećani limfni čvorovi, najčešće na vratu, ispod pazuha i u preponama, neobjašnjivi gubitak težine, groznica i blago povišena temepratura, konstantno i često kašljucanje, glavobolje...

Na tribini je prikazana retrospektiva rada Udruženja, ali su predstavljeni i budući planovi i akcije. Udruženje je uručilo priznanja pojedincima, pacijentima, lekarima, institucijama i kompanijama čiju podršku imaju.

Poruka ovogodišnje tribine je i da je za blagovremeno i relevantno informisanje pacijenata posebno važna saradnja Udruženja LIPA sa zdravstvenim radnicima, posebno sa strukovnim udruženjem Srpskom limfomskom grupom, na čelu sa doc. Dr Darkom Antićem.

(Telegraf.rs)