Maja je imala 31 godinu kad zbog limfoma nije mogla da hoda: Izlečila se i ima poruku za celu Srbiju

Iskustvo Maje Kocić iz Niša koja je, zahvaljujući požrtvovanim lekarima i ogromnoj podršci porodice, uspela da iz najvažnije životne bitke izađe kao pobednik

Sredinom jula ove godine navršilo se 18 godina otkako je Maja Kocić (49) iz Niša napipala uvećanu limfnu žlezdu na sredini glave dok je vezivala kosu u rep.

Preporučujemo

U tom trenutku nije ni pomišljala da bi promena na glavi mogla da bude opasna po život.

Ignorisala je i blage temperature koje su se javljale uveče.

Kad je počela da se budi oblivena znojem, kad ju je sustigao ozbiljniji kašalj i kad preko celog dana nije mogla da se oslobodi visoke temperature, odlučila je da zatraži lekarsku pomoć.

U decembru 2003. urađena joj je biopsija žlezde na glavi.

Dijagnoza je bila strašna – difuzni B krupnoćelijski limfom, agresivni podtip limfoma koji ume da „odnese“ čoveka za tili čas.

Lekari i sreća bili su brži.

Maja je pobedila bolest.

Danas, kao prevremeno penzionisani inženjer elektronike, posvećena je Udruženju obolelih od limfoma LIPA, kao i svojoj porodici koja je sa njom prolazila kroz višegodišnji pakao i bitku za život.

„Nisam ni pretpostavljala kakva me bitka čeka“

- Kad mi je lekar saopštio dijagnozu nisam bila uplašena, jer nisam ni bila svesna kakva me borba čeka – kaže Maja Kocić za Telegraf.

- Tek kada sam došla kući i malo više se informisala o limfomu, počela sam da shvatam sa kakvim neprijateljem ću morati da se uhvatim u koštac.

U to vreme, Majine kćerkice imale su svega dve i četiri godine. Suprug, roditelji i brat bili su joj ogromna podrška od trenutka kada je saznala za strašnu dijagnozu i krenula u bitku za život.

- Lečenje sam započela u Nišu, ali kako je bolest brzo progradirala morala sam da nastavim borbu na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. Prošla sam kroz hemioterapije, zračenja lobanje i kuka jer je bolest zahvatila i kuk i kičmu, a onda sam bila podvrgnuta transplantaciji kostne srži. Uzete su moje matične ćelije iz periferne krvi koje su potom bile zamrznute, a onda vraćene – prepričava Maja.

Lečenje je trajalo pune tri godine. Primala je i održavajuću terapiju. Zidove bolničke sobe gledala je osam meseci u kontinuitetu. Njih i „bele mantile“ u koje je i tada, kao i sada, imala bezgranično poverenje.

- Apsolutno sam slušala lekare – kaže Maja bez imalo dvojbe u glasu.

„Kćerke me nisu prepoznale“

Kćerkice su bez mame dočekale 2005. godinu. Kada je Maja posle sedam nedelja izašla iz bolnice i vratila se kući, očekivala je da će joj se devojčice obradovati, da će joj poleteti u zagrljaj.

- Nisu me prepoznale, jer mi se lice izdeformisalo i nisam imala kosu – priseća se jednog od najbolnijih trenutaka u životu.

- Tek kad sam počela da pričam, shvatile su da je ispred njih njihova mama.

Mama, koja je nekoliko godina ranije bila u četvrtom stadijumu teške bolesti.

Mama, koja nikada u životu nije zapalila cigaretu, a obolela je od limfoma koji najčešće pogađa pušače.

Mama, koja je tek počela da troši četvrtu deceniju života, a nad njom se nadvila bolest koja, kako statistika kaže, „ide“ mahom na starije ljude.

Mama, kojoj se limfom pojavio na glavi, a ne ispod pazuha, na preponama ili vratu, gde se najčešće pojavljuje.

Mama, koja je i pre nego što će se suočiti sa užasnom dijagnozom bila fizički veoma aktivna i bez viška kilograma.

Mama, koja gotovo ni po čemu nije bila „kandidat za limfom“.

Zato lekari uporno ponavljaju da bi i pri pojavi naizgled benignih simptoma poput blago povišene temperature, osećaja svraba na koži, uvećanih limfnih žlezdi i obilnijeg noćnog znojenja obavezno trebalo otići na pregled. Dok ne bude kasno. Jer, nade ima. Maja je dokaz za to.

„Boli kad drugi zure u vas jer ste različiti“

U iscrpljujućoj i neizvesnoj borbi za život, kada prekoputa sebe imaju neprijatelja zvanog rak, sve žene teško podnose gubitak kose. Ni Maja nije bila izuzetak.

- Kosa je zaštitni znak svake žene. Pre nego što ću se razboleti imala sam lepu, dugu, negovanu kosu. Lečenje je podrazumevalo da ću ostati bez nje. Ošišala sam se, jer mi je bilo teže da gledam kako mi u ruci ostaje pramen kose nego da je se svojevoljno sasvim odreknem. Nekad sam nosila periku, nekad ne, nekad sam pokrivala glavu maramom, nekad nisam... Najteže mi je padalo kada ljudi zure u mene, jer sam drugačija od drugih – iskrena je naša sagovornica.

I danas ne može da razume tu lošu crtu ovdašnjeg mentaliteta, činjenicu da ljudi ne prihvataju različitost i nemaju samokontrolu.

Uprkos tome, nije želela da svoju porodicu uskrati za zajednički odlazak u grad, za igranje sa decom u parku... Znala je da je dobro onog trenutka kad su prestali da je pogađaju pogledi puni čuđenja samo zato što ne izgleda poput drugih žena. Kao da je, kao i svaki drugi onkološki pacijent, birala bolest...

Svetski dan borbe protiv limfoma

Pet godina pošto je započela najvažniju životnu bitku, Maja se pridružila Udruženju obolelih od limfoma LIPA koje ove godine obeležava 15 godina postojanja. Tu je, kaže, upoznala mnogo divnih ljudi čiji je primarni cilj da pruže iskustvenu podršku svima onima koji se bore protiv limfoma, a onda i da ih edukuju jer je, ističe, svakom pacijentu neophodno da zna protiv kakvog neprijatelja se bori.

LIPA radi brošure, ima izuzetno dobar sajt, organizuje radionice, kao i onlajn vebinare i kongrese, a sagovornica Telegrafa s ponosom ističe da je svaka informacija koja iz ovog udruženja krene put javnosti prethodno prošla recenziju hematologa i hematoonkologa.

Svake godine, 15. septembra na planeti se obeležava Svetski dan borbe protiv limfoma. Ove godine u Srbiji će biti obeležen pod sloganom „Mi ne možemo čekati“. Moto je nastao zbog potrebe pacijenata koje su u doba pandemije korona virusa sve veće, ali se, nažalost, mnoge od njih ostavljaju po strani.

Kontrolni pregledi se odlažu, u bolnicama su samo najhitniji slučajevi. Oboleli od limfoma su jedna od najugroženijih grupa pacijenata i pomoć im je sada potrebna više nego ikada – ne samo lekarska, već pomoć čitavog društva.

- Kovid-19 je nepredvidiva bolest, a mi koji smo lečeni od limfoma, kao i oni koje ta bitka tek očekuje, znamo koliko je imunitet važan – podseća Maja.

Ona je primila obe doze vakcine, a nedavno i buster, ali nisu svi oboleli od limfoma u prilici da „zavrnu rukav“. Zato Maja ima poruku za celu Srbiju:

- Važno je da zdrava populacija shvati koliko imunitet koji mogu da steknu vakcinišući se znači svima onima koji nisu u mogućnosti da se zaštite na taj način.

(Telegraf.rs)