Studija: Osobe koje prebole kovid-19 možda imaju jači imunitet, ali bi ipak trebalo da se vakcinišu

Studija ne baca senku na imunitet koji se stiče vakcinisanjem

Izrael je daleko ispred ostatka sveta kad je reč o vakcinicanju stanovništva protiv korona virusa. Zato i ne bi trebalo da čudi što podaci iz Izraela izazivaju mnogo pažnje, jer je za ostatak čovečanstva to na neki način pogled u budućnost, piše The Conversation.

Preporučujemo

Naučnici iz organizacije za očuvanje zdravlja Maccabi Healthcare Services u Tel Avivu nedavno su objavili studiju za koju se i dalje čekaju naučne recenzije, u kojoj sugerišu da ljudi koji su imali kovid-19 imaju veći nivo zaštite od onih koji su primili vakcinu kada je reč o zaštiti od zaraze delta varijantom.

Nažalost, neki su rezultate te za sada nerecenzirane studije uzeli zdravo za gotovo, pa su zaključili kako je bolje da se zaraze nego da se vakcinišu.

Zaraza izlaže naš imunitet nekolicini viralnih proteina korona virusa, dok većina vakcina protiv korone imunitet podstiče na reakciju samo jedan antigen - spajk protein novog korona virusa. To rezultira usmerenijim, ali istovremeno i ograničenijim odgovorom imuniteta, za razliku od same bolesti kovid-19.

Iako se ljudi koji su preležali infekciju korona virusom mogu ponovo zaraziti, prirodno stečeni imunitet nastavlja da evoluira vremenom, a antitela ostaju prisutna duže nego što se to u početku pretpostavljalo. Novi dokazi sugerišu da imunitet posle teške i blage zaraze štiti od simptomatskih i asimptomatskih reinfekcija.

Osim opasnosti donošenja zaključka iz podataka koje nisu recenzirali nezavisni naučnici, jednako je ključno staviti podatke u pravi kontekst. Iako studija sugeriše snagu prirodno stečenog imuniteta, ona ne uzima u obzir rizike koji su uključeni u postizanje prirodnog imuniteta putem zaraze. Isto tako, studija ne baca senku na imunitet koji se stiče vakcinisanjem.

Štaviše, prednosti vakcinisanja u studiji nisu navedene, s obzirom na to da u nju nisu uključeni ljudi koji nisu bili zaraženi novim korona virusom.

Razmišljanje da je bolje ostati nevakcinisan, proizilazi iz zablude da je čekanje na sticanje prirodnog imuniteta zapravo stvar izbora. Ali, taj izbor nekoga može skupo da košta.

Osim rizika od razvoja teškog oblika kovida-19 i moguće smrti, nekoliko nedavnih studija pokazalo je da inače zdrave osobe koje su se oporavile od korone imaju znatno veći rizik od dugoročnih zdravstvenih problema, uključujući miokarditis (upalu srčanih mišića), zgrušavanje krvi i moždanog udara, u odnosu na vakcinisane osobe.

Osim toga, najrigorozniji sigurnosni nadzor u istoriji SAD-a pokazao je da su vakcine protiv korona virusa sigurne i efikasne.

Hibridni imunitet

Spomenuta izraelska studija ipak baca novo svetlo na naše razumevanje snage imuniteta koji se stiče vakcinisanjem posle preboljevanja korona virusa, odnosno takozvanog hibridnog imuniteta.

Nekoliko studija pokazalo je značajan porast reakcija antitela i T-ćelija na vakcinu kod osoba koje su već prebolele kovid-19.

Već nekoliko studija je otkrilo da je reakcija imuniteta kod osoba koje su prebolele kovid-19 i posle toga primile samo jednu dozu Fajzer/Bajontek ili AstraZeneka vakcine veća nego kod osoba koje su primile dve doze vakcina i koje prethodno nisu bile zaražene novim korona virusom.

Nekolicina zemalja zato sada daje preporuku da osobe koje su prebolele korona virus uzmu jednu dozu cepiva. Među tim zemljama su i Francuska, Italija i Nemačka.

U Srbiji je takođe preporučeno svima koji su preležali kovid-19 da se vakcinišu kako bi što duže održali imunološku zaštitu.

(Telegraf.rs)