Imunoterapija - novi pristup i nova nada u lečenju raka pluća

Imunoterapija je antitumorski vid lečenja koji se primenjuje kod karcinoma svih organa, pa tako i kod raka pluća. Ovaj vid terapije koristi prirodnu odbrambenu moć organizma da prepozna, napadne i uništi strane ćelije, uključujući i maligne, objašnjava prof. dr Nevena Sečen, pulmolog-onkolog u Adžibadem Bel Medicu

Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli 6.000 ljudi. Svakodnevno se ova bolest dijagnostikuje kod 20 novih pacijenata, među kojima je sve više žena. Glavni rizik za pojavu karcinoma pluća kod 90 odsto muškaraca i 80 odsto žena je pušenje. Pri susretu sa ovom dijagnozom oboleli odmah vide kraj, ali zahvaljujući novim oblicima lečenja mogućnosti za duže preživljanje i bolji kvalitet života su prisutni, a jedan od tih novih modaliteta je imunoterapija, kaže za Telegraf.rs prof. dr Nevena Sečen, pulmolog-onkolog u Adžibadem Bel Medicu.

Preporučujemo

Reč je o inovativnom obliku lečenja, najnovijoj oblasti onkologije koja direktno ili indirektno koristi imuni sistem našeg organizma. Imunoterapija je dostupna pacijentima u „Adžibadem Bel Medicu“ kao vrsta antitumorske terapije lekovima, a radi se isključivo pod nadzorom onkologa.

Kako bi nam pojasnila mehanizam imunoterapije, prof. dr Sečen najpre objašnjava da naš organizam poseduje prirodnu sposobnost da se zaštiti od bolesti, a da imuni sistem može da prepozna razliku između zdravih i zloćudnih ćelija, koje će kasnije eliminisati.

• Šta je, zapravo, imunoterapija?

- Imunoterapija je novi antitumorski vid lečenja koji se primenjuje kod karcinoma svih organa, uključujući i rak pluća, tako što stimuliše imuni sistem da prepozna, napadne i uništi strane ćelije raka.

- Najvažniju ulogu imaju bela krvna zrnca (leukociti), tj. njihova podvrsta T limfociti. Na T-limfocitima se nalaze receptori programirane ćelijske smrti 1 (Programmed death-1, PD-1). Pronađeni su i receptori na malignim ćelijama koji se vezuju za ove receptore na T-ćelijama odnosno njihovi ligandi (PD-1 ligand, PD-L1). Pošto kontrolišu aktiviranje imunog sistema, ovi receptori su nazvani „tačke kontrole“ – checkpoints. Danas postoje lekovi koji inhibiraju „tačke kontrole“ i nazivaju se checkpoints inhibitori. Ovi lekovi se vezuju za PD-1 receptore ili PD-L1 receptor, blokiraju kontakt ova dva receptora/proteina i time aktiviraju naš imuni sistem i uništavaju maligne ćelije.

• Kako se prima imunoterapija?

- Imunoterapija se daje intravenski, u bolničkim uslovima, u dnevnoj bolnici. Postoje terapijski protokoli gde se imunoterapija kombinuje sa hemioterapijom ili različiti checkpoints inhibitori.

• Kada se vide prvi rezutati nakon primljene imunoterapije?

- Rezultati imunoterapije mogu da se postignu brzo u vidu poboljšanja opšte kliničke slike pacijenta. Ipak, krajnji rezultati se nekad pokažu i nedeljama kasnije. Kontrola se radi nakon dva do tri meseca. Iako je cilj ove terapije da se rak smanji, kod nekih pacijenata imunoterapija uspeva da stabilizuje rak, dakle niti ga smanjuje niti ga uveća, što produžava život i popravlja kvalitet života.

- Imunoterapija, naime, može poboljšati efikasnost hemoterapije delovanjem na imuni sistem. Rezultati imunoterapije su ohrabrujući. Značajno se produžava preživljavanje, period do progresije bolesti, kao i kvalitet života. Primenjuje se čak i kod manjih pogoršanja bolesti ukoliko je prisutan klinički benefit. Time omogućava da se karcinom pluća praktično može da se prevede u hroničnu bolest.

• Izaziva li imunoterapija neka neželjena dejstva?

- Kao i svaki lek i imunoterapija ima neželjena dejstva, koja su uglavnom ređa i blaža u odnosu na toksične efekte hemioterapije. Najčešće su to simptomi nalik gripu (groznica, temperatura, glavobolja, kašalj, gubitak apetita), vrtoglavica (kod nekih je jača), zatim osip, crvenilo ili svrab po koži, bol ili otečenost, bol u mišićima i zglobovima i pad krvnog pritiska.

- Ređa, ali ozbiljnija neželjena dejstva su problemi sa plućima, kao što su iznenadna upala pluća koja se brzo širi, bolovi, kašalj, kratak dah, zatim kolitis i drugi gastrointestalni problemi (bol u stomaku, dijareja), problemi sa štitastom žlezdom i autoimune bolesti. Potrebno je da se bolesnik upozna sa potencijalnim neželjenim nuspojavama kako bi mogao i sam da prepozna prve simptome i da se odmah javi svom onkološkom timu koji ga leči.

• Da li imunoterapija može da se primenjuje kod svih vrsta raka pluća?

- Karcinom bronha pato-histološki obuhvata dve grupe – nemikrocelularni karcinom bronha i mikrocelularni karcinom bronha. Imunoterapija se primenjuje kod nemikrocelularnog karcinoma bronha, a novina je da je u poslednje dve godina prihvaćena (FDA i EMA) i za lečenje proširenog stadijuma mikrocelularnog karcinoma bronha.

(Telegraf.rs)