Sofronić: Sunce ne zaustavlja koronu. Organizam pamti borbu sa njom, a evo šta kad nestanu antitela

- Antitela stvaraju ćelije kojih ima više vrsta, zato se i analizira ćelijski odgovor

Dr Ljiljana Sofronić, imunolog Instututa za primenu nuklearne energije (INEP) kaže za RTS da korona virus ne ubija sunce, već mere i vakcinacija. Napominje da sada izlazi 11. verzija protokola za lečenje kovid pacijenata i da postoji izvanredna saradnja kliničara i naučnika. Ukazuje da naš imunski sistem pamti i da je u borbi sa korona virusom važan i ćelijski odgovor, a ne samo nivo antitela.

Preporučujemo

Ljiljana Sofronić je gostujući u Beogradskoj hronici izjavila da je njena preporuka u vezi sa trećom dozom vakcine koja počinje da se daje od danas da treba pratiti savete lekara.

- Stručni tim za imunizaciju je dao svoje preporuke. Dakle, što se imunologa tiče, za nas je važno da pratimo imunski odgovor. U ovom trenutku jeste za preporuku da se kod onih koji su ugroženi zbog bolesti ili godina da ta treća doza. Zavisno koju su vrstu vakcine primili, verovatno će dobiti istu, a neki će moći da se odluče i za druge vakcine -  navela je dr Sofronić.

Na pitanje da prokomentariše to što neki naučnici tvrde da sunčevi zraci ubijaju korona virus, a da raste broj zaraženih, ističe da smo prošlog leta imali jako veliki talas.

- Mislim da je to dobar pokazatelj da ovaj virus sunce ne zaustavlja, nego mere i vakcinacija - istakla Sofronićeva.

Napominje da je marta prošle godine kada je počela pandemija objavljen prvi protokol lečenja, a sada izlazi 11. verzija protokola.

- To znači da naši lekari prate sve ono što se dešava u svetu i primenjuju sve vrste farmakološke i biološke terapije. Postoji izvanredna saradnja kliničara i naučnika. Kod jedne grupe pacijenata u KBC "Dr Dragiša Mišović" testirana primena visokih doza intravenskih imunloglobulina u sprečavanju najteže forme kovida. To je taj ARDS koji dovodi do smrtnog iskoda. I ta mala studija je dala izvanredne rezultate. Stalno ima nečeg novog i to prate naši lekari - kaže Sofronićeva.

Na pitanje zašto se analizira ćelijski odgovor, navodi da antitela stvaraju ćelije kojih ima više vrsta. 

- Nije dovoljno pratiti samo antitela u krvi. Potrebno je analizirati razne vrste ćelija, videti da li su uspešno aktivirane vakcinom i otkriti koliko tih ćelija pamti susret sa virusom, jer je naš imunski sistem pametan i ima memoriju. Oni koji su ozdravili od infekcije, imaju najmanje godinu dana dobru zaštitu - ukazuje Sofronićeva.

Pojedinci ne treba, kaže, da prate ništa, oni mogu da odrede antitela, jer dok ih imaju to jeste znak da se organizam probudio.

- Kada nestanu to nije znak da organizam nije sposoban da se bori protiv virusa, jer ćelije čekaju, one koje pamte i u trenutku kada dođe do susreta sa virusom, one podstaknu i sve druge ćelije iz imunog sistema i ćelije ubice napadaju virus i uništavaju ga. Vlada i Ministarstvo prosvete su odobrili projekat u kome učestvuje 'Batut' i Institut za epidemiologiju, pratićemo efikasnost vakcine kroz vreme i tačno ćemo znati koliko nakon koje doze traje memorije i davati preporuke. To će biti na izabranoj grupi ljudi, ali će se odnositi na sve. Znaće ako su primili 'Fajzer' ili 'Sinofarm' šta im se preporučuje -  zaključuje dr Sofronić.

(Telegraf.rs)