Ranoranilac ili "noćna ptica": Oni koji se ranije bude imaju manji rizik od depresije

Najnovije istraživanje pokazalo je da je raspoloženje usko povezano sa vremenom odlaska na spavanje

Brojna medicinska ispitivanja pokazala su da "noćne ptice" imaju dvostruko veću šansu da pate od depresije za razliku od ranoranilaca.

Preporučujemo

Za ovo čak nije presudan ni broj sati provedenih u snu.

Već ste sigurno čuli za prednosti ranog buđenja i to sve zvuči sjajno u teoriji, ali realno gledano, nemoguće je napraviti drastične promene u navikama spavanja. To bi značilo naterati se da budete nešto što niste.

Nova istraživanja sugerišu da bi bilo dobro prilagoditi raspored spavanja i podesiti budilnik malo ranije ujutru kako biste smanjili rizik od razvoja depresije i održali vedrije raspoloženje.

Sve što bi trebalo da učiniti je da se probudite sat vremena ranije nego obično, čime bi se, kako tvrde u novim medicinskim ispitivanjima, smanjio rizik od razvoja depresije.

Veliko genetsko istraživanje koje su u saradnji sproveli naučnici sa  Univerzitetu Kolorado, Broad Instuta MIT-a i Harvarda, a koje je objavljeno u časopisu JAMA Psychiatry pokazalo je da oni koji kasno idu na spavanje češće pate od depresije.

Naučnici su uspeli da steknu uvid u konkretne načine na koje pojedinci mogu aktivno menjati navike spavanja ili bolje rečeno, navike buđenja, kako bi pozitivno uticali na svoje mentalno zdravlje.

Istraživanje je donelo upečatljive dokaze o tome kako individualna sklonost spavanju pojedinca u određeno vreme utiče na njegovo mentalno zdravlje.

Mnoštvo prethodnih istraživanja potvrđuje mišljenje da su spavanje i mentalno zdravlje međusobno povezani.

Posmatranjem ispitanika koji su učestvovali u istraživanju otkriveno je da “noćne ptice” imaju dvostruko veću verovatnoću da pate od depresije od onih koji rano ustaju, nezavisno od toga koliko dugo spavaju.

Naučnici su imali nameru da dodatno istraže koliko je tačno vremena spavanja potrebno da bi se smanjio rizik od depresije.

- Već neko vreme znamo da postoji veza između vremena spavanja i raspoloženja, ali pitanje koje često čujemo od lekara je koliko ranije bi ljudi trebalo da odu na spavanje, kako bi se od toga videla korist za njihovo mentalno zdravlje. Otkrili smo da je čak i sat vremena ranije buđenje povezano sa znatno manjim rizikom od depresije - objasnila je autorka studije Selin Veter, docent integrativne fiziologije na Univerzitetu Kolorado.

Vodeći autor studije i lekar Lias Daglas analizirao je genetske podatke povezane sa spavanjem više od 840.000 anonimnih osoba. Oko 85.000 ispitanika nosilo je uređaje za praćenje spavanja sedam dana. Takođe, 250.000 ispitanika odgovorilo je na upitnike o preferencijama kod spavanja.

Prosečna središnja tačka spavanja, sredina između odlaska na spavanje i vremena buđenja, među ispitanicima bila je 3 ujutro, što znači da je prosečni ispitanik otišao u krevet u 23 sata i ustao u 6 ujutro.

Zatim su istraživači procenjivali anonimne medicinske zapise, podatke i ankete o dijagnozama depresivnog poremećaja.

Nadali su se da će dobiti odgovor na pitanje da li postoje genetske varijante koje predodređuju a li će neko biti "jutarnji tip" i imati ujedno manji rizik od razvoja depresije.

Prema statističkoj analizi dr Daglasa, svako kome se srednja tačka spavanja pomerila za sat vremena ranije imao je 23 odosto manji rizik za razvoj depresivnog poremećaja.

Dakle, ako je vaše uobičajeno vreme za odlazak naspavanje ponoć, potencijalno biste mogli da smanjite rizik od depresije za 23 odosto ako odete u krevet u 23 sata i spavate isti broj sati.

Što je još neverovatnije, ako vreme spavanja pomerite za dva sata ranije, rizik od depresije smanjuje se gotovo dvostruko, odnosno za 40 odsto.

Istraživači su primetili da još nije potpuno jasno da li ranije buđenje obezbeđuje značajne koristi ljudima koji već jesu ranoranioci.

Ali za ljude koji spadaju u "noćne ptice'" buđenje sat ili dva ranije zaista bi moglo da bude korisno za smanjivanje rizika od razvoja depresije.

Stručnjaci "noćnim pticama" preporučuju da prvo započnu s ranijim buđenjem u malim koracima i navode da je 10 ili 15 minuta ranije dovoljno za početak. Bitno je da postepeno dođete do tih sat vremena, zaključili su naučnici.

(Telegraf.rs)