Od fibromijalgije češće oboljevaju žene: Naš stručnjak upozorava da i stres može da bude okidač

Bol u mišićima i osećaj zamora prvi su simptomi koji mogu da ukažu na jednu od najčešćih bolesti današnjice

Verovatno ste i sami više puta izgovorili rečenicu: "Sve me živo boli", a osobe sa fibromijalgijom se uglavnom osećaju tako. Jednostavni zadaci poput ustajanja iz kreveta i oblačenja košulje za njih mogu da budu veoma bolni. Nažalost, lekari još uvek nisu pronašli lek koji bi ove ljude zauvek oslobodio bola.

Preporučujemo

Šta je fibromijalgija i ko oboleva?

Fibromijalgija je hronično oboljenje koštano-mišićnog sistema koje karakterišu dugotrajni, široko rasprostranjeni bolovi, osetljivost na pritisak u određenim tačkama, poremećaj spavanja i raspoloženja, kao i izražena malaksalost i umor.

Ona može pratiti i neku inflamatornu bolest kao što su lupus, lajmska bolest ili poliartritis. Od fibromialgije pati 2,2 odsto svetske populacije. Bolest se češće javlja kod žena nego kod muškaraca, i to posle 40. godine života. U nekim slučajevima od ove bolesti mogu patiti i deca.

– Fibromijalgija kod dece se na sreću javlja ređe, ali je odlikuju isti simptomi kao i kod odraslih - kaže za eKliniku prof. dr Mirjana Veselinović, specijalista interne medicine i reumatolog.

- Uzroci mogu da budu genetske i anomatske prirode, poremećaji spavanja, trauma i stres, a posebno u slučajevima velikih porodičnih lomova tipa bolesti, smrti, razvoda, alkoholizma, porodičnog nasilja, svađa… I kod dece, najčešći pridruženi simptomi mogu da budu depresija, glavobolja, anksioznost, nesanica, sindrom iritabilnog kolona, hronični umor. Terapijski pristup takođe mora da bude interdisciplinaran, s tim što je deci potreban još složeniji psihološki tretman.

Bolovi utiču na psihofizičko stanje 

Sagovornica eKlinike objašnjava da fibromijalgični bol može da bude lokalizovan i da se javi u regiji ramenog pojasa, kičmenog stuba, kukova ili viličnog zgloba, ali i po celom telu. Uz ovaj bol, kao prateći simptomi javljaju se hronični umor, poremećaj spavanja i ukočenost zglobova.

Ono što fibromijalgiju čini još ozbiljnijim problemom je psihički komorbiditet koji se javlja u obliku anksiozno-depresivnog sindroma. Zbog toga se fibromijalgija smatra, osim muskuloskeletnim, i neuropsihijatrijskim oboljenjem u čije lečenje, da bi bila uspešno tretirano, moraju da budu uključeni reumatolog, fizijatri, ali i neurolozi i psihijatri.

Šta je fibrofrog?

– Veliki broj pacijenata ima karakteristične kognitivne probleme u funkcionisanju – fibrofog, u vidu poremećaja koncentracije, pažnje, memorije i koordinacije pokreta, a tu je i čitav splet drugih problema, u prvom redu genitourinarnog i gastroenterološkog, promene na koži, glavobolje i stenokardije.

Javljaju se cistitisi bez infekcija, mioklonus (kontrakcije jednog dela mišića), hipoglikemija, gojaznost, bolovi u grudima i ogroman broj drugih simptoma, koji pokazuju slabost tela (čak i problemi sa vidom). Postoji i podatak da trećina pacijenata sa sistemskim lupusom ili reumatoidnim artritisom ima i fibromijalgije – naglašava prof. Veselinović.

Kako se uspostavlja dijagnoza i šta je uzrok?

Često je teško postaviti dijagnozu, s obzirom na to da ne postoje specifični testovi za otkrivanje ove bolesti. Multidisciplinarni i timski pristup lekara različitih specijalnosti od reumatologa, fizijatara, neurologa, endokrinologa, gastroenterologa, psihijatara do psihologa, uz neohodne dijagnostičke procedure i preglede, neophodni su za ranije otkrivanje i lečenje ovog stanja.

– Stres je takođe i važan činilac "začaranog kruga" fibromijalgije koji uz mišićnu napetost, hronični umor i fizičku neaktivnost čini fibromijalgični bol rezistentnim na terapiju. Ostali pratioci ovog kruga, kada pacijent ne reaguje na terapijske protokole su bol, napetost mišića, umanjena fizička aktivnost, umor, depresija i mišićni spazam.

Obolele osobe imaju niži prag bola, pa bolne nadražaje doživljavaju daleko intenzivnije, a stimuluse koji obično ne izazivaju bol doživljavaju kao veoma intenzivan. I u procesu magnetne rezonance pri dijagnostici, uočava se problem u sprovođenju bolnih signala od periferije ka mozgu – opisuje mehanizme bola profesorka Veselinović.

Takođe, kako navodi, trenutno je aktuelna hipoteza o još nekim mogućim uzrocima nastanka koja se vezuje za neuralno–vaskularno polje. Naime, biopsija kože šake pacijenta sa fibromijalgijom pokazala je prisustvo velikog broja arteriolo-venularnih šantova koji, navodno, osim što regulišu protok krvi, utiču i na svesni osećaj dodira i bola. Međutim, za potvrdu je potrebno još ispitivanja i kliničkih studija.

Kako se leči fibromijalgija?

Iako ne postoji lek za fibromijalgiju, glavni cilj u lečenju je da se umanje bolovi i smanji psihička napetost. Vežbanje i fizikalna terapija smatraju se jednim od najefikasnijih tretmana.

– Takođe je potvrđeno da je aerobni kardio-trening jedan od najefikasnijih načina terapije, uključujući brzo hodanje, plivanje, aerobik u vodi i vožnju bicikla. Preporučuju se i Tai Chi, joga, kao i neki nekonvencionalni načini terapije kakvi su dijetalni režim ishrane, detoksikacija organizma, meditacija i akupunktura - navodi sagovornica eKlinike.

Važno je napomenuti i da su ovi pacijenti izuzetno osetljivi na bilo kakve nadražaje poput nagle promene temperature, a posebno na hladnoću. Ne bi trebalo da upražnjavaju trčanje, intenzivan trening, step aerobik, niti da podižu tegove.

- Oboleli od fibriomijalgije su veoma zahtevna i senzitivna grupa pacijenata kojoj je potrebna posebna pažnja i pomoć jer mnogi od njih pate i celog života, a bolest utiče i na njihove porodice, posao i prijatelje. Većina njih živi u bolu, strahu od osećaja nesposobnosti i drugim pridruženim strahovima  - zaključuje profesorka Veselinović.

(Telegraf.rs)